fbpx
18.8 C
Vranje
utorak, 27.09.2022

Izbori za početnike [4] – Kako biramo lokalne odbornike

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Lokalni izbori u Srbiji i formiranje gradske vlasti su često skrajnuti u odnosu na parlamentarne i predsedničke izbore. Ove godine kada su i lokalni i parlamentarni izbori u istom danu je to intenzivnije jer su, pored svih nedavnih okolnosti zbog epidemije virusa COVID-19, vanrednog stanja i odlaganja izbora, građani opravdano zbunjeni i često ne znaju da naprave razliku između glasanja za narodne poslanike i glasanja za lokalne odbornike. Nazivi lokalnih izbornih lista sa imenima republičkog lidera stranke im stvar ne olakšava.

Ovi izbori su posebno značajni za Srbiju u istorijskom kontekstu. Osvrtanje na savremeniju srpsku istoriju govori nam da demokratske promene mogu krenuti i sa lokalnog nivoa. Tako je 1996. godina, u kojoj su opozicione demokratske stranke osvojile najveće gradove u Srbiji kao i veliki deo ostalih gradova i opština, imala veliki značaj i bila uvod u obaranje Miloševićevog režima.

Specifičnost ovogodišnjih lokalnih izbora je što su zajedno sa parlamentarnim i pokrajinskim deo „paketa“ bojkota od strane dela opozicije. Ipak, u pojedinim gradovima poput Šapca i Paraćina opozicija, koja u stvari čini vlast u tim gradovima, izlazi na izbore.

Kako se osvaja mesto u gradskoj Skupštini?

U Srbiji više ne postoje direktni izbori za gradonačelnike i predsednike opština, već se koristi proporcionalan sistem sa zatvorenim listama i biraju se odbornici, identičan izbornom sistemu na nacionalnom nivou po kom se biraju narodni poslanici. Dakle, glasa se za izborne liste koje stranke na lokalu sastavljaju od kandidata za odbornike i kasnije se formira Skupština grada ili Skupština opštine. Odbornici nakon ulaska u lokalnu Skupštinu dobijaju moć da formiraju vlast i samim tim da odlučuju o svemu što je u nadležnosti Grada.

Kada su u pitanju manji gradovi i opštine, pretpostavilo bi se da su ponuđeni kandidati za odbornike poznati, ali nije retkost da kandidati budu nepoznati široj javnosti, bar kada je u pitanju politička pozadina, aktivizam, društveni anganžman, volontiranje i slično. Stranke na lokalu kalkulišu i postavljaju na liste najbliže saradnike. Usled kombinacije takvog institucionalnog inženjeringa i deficita demokratske političke kulture, građani se često opredeljuju na osnovu političkih partija u celosti, lokalnih lidera ili čak nacionalnih lidera. Poseban problem predstavlja unutarpartijska selekcija kandidata za odbornike koja često zavisi isključivo od partijskog rukovodstva ili čak i samog lidera.

Kako da znate za koga zapravo glasate?

Kada se građanin pojavi na biračkom mestu, za glasanje na lokalnim izborima dobija glasački listić sa nekoliko navedenih stavki pod rednim brojevima i odlučuje se samo za jednu. Te stavke su ponuđene lokalne izborne liste sa kandidatima za odbornike iz stranaka ili grupa građana koje učestvuju na lokalnim izborima i one su dostupne na sajtu Gradske uprave u delu predviđenom za Gradsku izbornu komisiju koja je nadležna za sprovođenje lokalnih izbora. Bez obzira na naziv te izborne liste, vi ne glasate za navedenu osobu po kojoj se zove lista, već za njen sadržaj, odnosno spisak kandidata za odbornike. Ukoliko želite da proverite za koga zapravo glasate kada odaberete neki od ponuđenih brojeva, možete liste sa kandidatima za odbornike takođe videti ovde: >>>

Nakon sumiranja rezultata, formira se lokalna Skupština i nakon njenog konstituisanja parlamentarna većina bira gradonačelnika ili predsednika opštine, to je mehanizam isti kao i kod izbora premijera. Dakle, funkcija gradonačelnika zavisi od vladajuće skupštinske većine koja takođe ima moć da ga smeni.

Da bi lokalni izbori funkcionisali i bili uspešno sprovedeni, formira se Gradska izborna komisija (GIK) i birački odbori. Oni se, poput Republičke izborne komisije, formiraju na svake 4 godine i nisu stalnog karaktera, jer je u našoj zemlji sistem uređen tako da izborna regulativa ne podrazumeva stalnu profesionalnu izbornu administraciju koja objedinjuje sve aspekte izbornog procesa.

Gradska izborna komisija – GIK

Gradska izborna komisija je organ koji je uz biračke odbore zadužen za sprovođenje izbora. Ova oblast pokrivena je Zakonom o lokalnim izborima kojima se uređuju sastav i nadležnosti GIK-a. Ona je bitna karika u sprovođenju izbora s obzirom na funkcije koje obavlja i  (ne)samostalnost i efikasnost komisije značajno utiču na regularnost izbornog procesa.

Izborna komisija može raditi u stalnom i proširenom sastavu. Članovi izborne komisije se biraju od strane Skupštine a na predlog odborničkih grupa. Stalni sastav podrazumeva predsednika i najmanje šest članova, dok prošireni sastav uključuje i po jednog predstavnika lista koje učestvuju na izborima. Neke od nadležnosti GIK-a su da se stara o zakonitosti sprovođenja izbora odbornika, zatim različite nadležnosti vezane za biračka mesta poput određivanja biračkih mesta i biračkih odbora, davanja uputstva biračkim odborima, itd. Osim toga, GIK proglašava izborne liste i utvrđuje da li su one sačinjene u skladu sa zakonom, dok obavlja i poslove koje se odnose na izborni materijal. Naposletku, GIK je zadužen i za utvrđivanje i objavljivanje rezultata, što je vrsta nadležnosti koja je često predmet raznih kritika.

GIK je često kritikovan iz opravdanih ili neopravdanih razloga. Jedna od kritika prema GIK-u odnosi se na podređenost lokalne izborne komisije uticaju vlasti u određenom gradu ili opštini. Takođe, usled načina na koji se izborne komisije konstituišu kao i toga ko čini njihov sastav, često se kao posledica navodi politizacija samih komisija. U ovom slučaju, politički stručnjaci kao jedan od mogućih pravaca reformi navode potpuna profesionalizacija izbornih komisija prema kojoj se izborne komisije ne bi menjale od izbora do izbora, već bi ove organe činili stručnjaci čiji mandat ne zavisi nužno od političkih stranaka i nije striktno vezan za određene izbore.

Uticaj lokalnih izbora

Lokalni izbori su nezamenljivi kada je u pitanju lokalna demokratija jer u velikoj meri utiču na život građana na lokalu i sve pojedinosti koje čini svakodnevnica u gradu. Oni su bitni za građane kao temelj funkcionisanja i razvoja demokratije, a sa druge strane su oružje stanaka i borba za resurse kojim se vlast na nacionalnom nivou može oslabiti te su često „vežba“ pre odmeravanja snage na parlamentarnim i predsedničkim izborima, jer je to odličan test podrške koju imaju i vlast i opozicija.

Iako predstojeći lokalni izbori u većini gradova ne nose veću dozu neizvesnosti, bitno je svakako videti u kojoj meri će oni uticati na dalji tok političkih dešavanja u Srbiji iskopanih rovova i političkih turbulencija i da li će se politički obrazac na nacionalnom nivou nastaviti i na lokalnom kao što se dešavalo u prethodnim izbornim ciklusima.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

5 zanimljivosti o srpskom kandidatu za „Oskara“

Psihološki triler "Mrak" (Darkling), inspirisan istinitom pričom o porodici koja, nakon ratnih sukoba devedesetih, ostaje na svom ognjištu na Kosovu i Metohiji, kandidat je...

Prosečna plata u Srbiji 625 evra, evo koliko zarađuje polovina zaposlenih

BEOGRAD / VRANJE - Prosečna bruto zarada obračunata za jul 2022. godine iznosila je 100.937 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa...

Prve tri mini solarne elektrane u Vranju u sistemu EPS-a

VRANJE - Domaćinstvo Save Mladenovića iz Bunuševca, koji je na kući instalirao mini solarnu elektranu, prvo je u Vranju priključeno u sistem Elektrodistribucije, piše...

Pljuskovi u celoj zemlji popodne i uveče, ove sedmice toplije vreme

BEOGRAD / VRANJE - Na području Srbije danas se, prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, očekuju kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom, koji će se...

Srbi i Albanci nakon 30 godina zajedno na sceni Doma kulture u Preševu

PREŠEVO - Prvi put posle 30 godina talentovani učenici albanske i srpske nacionalnosti ponovo će zajedno igrati u predstavama na obnovljenoj sceni Doma kulture...