9.4 C
Vranje
nedelja, 31.05.2020

IZBORI ZA POČETNIKE [1]: Kako biramo narodne poslanike i koga oni predstavljaju?

Odabrani članci

Mostovi Vranja: Legende naspram činjenica

Ne postoji Vranjanac koji ne zna za Beli most - jednu od prvih asocijacija na Vranje i po mišljenju mnogih prvi simbol. Stilizovan kao...

Polupani lončići – Protest zbog zarobljene države, a ne zbog mera Vlade

BEOGRAD - Već nekoliko dana tačno u 20:05 časova u gradovima širom Srbije građani izlaze na terase da zvižde i lupaju u lonce i...

Fridom haus: Srbija više nije demokratska zemlja

BEOGRAD / VAŠINGTON - Organizacija Fridom haus (Freedom House) objavila je izveštaj Nacije u Tranziciji 2020 u kojem su analizirani stanje i način upravljanja...

Mercedes, cveće i okićen grad – Četiri sata Titove posete Vranju

VRANJE - Na današnji dan pre 40 godina, u 87. godini preminuo je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Josip Broz Tito. Povodom ovog jubileja...
Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

U decembru ove godine navršiće se tačno 30 godina od prvih višestranačkih izbora u Srbiji. Višestranački sistem se često smatra jednim od ključnih sastojaka savremene demokratije, odnosno u manjoj ili većoj meri ga primjenjuje većina država na svetu i sve razvijene države zapadne demokratije.

Narodna skupština Republike Srbije koju čini 250 narodnih poslanika je nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Srbiji, najviše je predstavničko telo i temelj je demokratije i države u kojoj se građani, u načelu, pitaju za sve. Jednostavno rečeno, bez odluke Narodne skupštine koja se donosi na osnovu glasova poslanika, u državi se ništa ne može promeniti, od “visoke” politike do predloga zakona koji se tiču svakodnevnice građana.

Ko će biti poslanik u Narodnoj skupštini i ko će imati moć da utiče na Ustav i zakone u ime političkih partija, izbornih lista, odnosno u ime građana koji su glasai za njih, ko će uticati na sastav Vlade, imenovati ministre, sudije, čelnike regulatornih i nezavisnih tela itd. najviše zavisi od parlamentarnih izbora, koji su ove godine zakazani za 21. jun. Ovi izbori se umnogome razlikuju od lokalnih izbora, takođe zakazanih za taj datum i bitno je napraviti razliku između ova dva izborna procesa.

Parlamentarni izborni sistem uređuje se Zakonom o izboru Narodnih poslanika. Sistem u Srbiji je takav da građani glasaju za izborne liste stranaka ili grupa građana, a ne za pojedince iz njihovog okruženja koji žele da ih reprezentuju u Narodnoj skupštini. Poslanički mandati se raspoređuju srazmerno broju glasova koji je dobila ta izborna lista, sačinjena od kandidate iz cele zemlje raspoređenih na listi po hijerarhiji koju su odredili oni sami. Na listama se ne nalaze kandidati nužno iz svih gradova i opština Srbije.

Gradovi i opštine, niti bilo kakve druge “izborne jedinice” nemaju direktnog predstavnika u Narodnoj skupštini koji bi zastupao njihove interese, već je svaki narodni poslanik zastupnik svih građana Srbije, nevezano za to odakle je.

Česta je situacija da je broj kandidata iz unutrašnjosti višestruko manji od broja kandidata iz Beograda, ili drugih velikih gradova kakav je Novi Sad. Takođe, kao što je već pomenuto, svaki narodni poslanik je predstavnik stranke ili grupe građana, na čijoj je listi i najčešće zastupa njene interese.

Glasanje za izborne liste

Kada se građanin pojavi na biračkom mestu, dobija glasački listić sa nekoliko navedenih stavki pod rednim brojevima i odlučujete se samo za jednu. Te stavke su ponuđene izborne liste sa kandidatima za narodne poslanike iz stranaka ili grupa građana koje učestvuju na izborima i one su dostupne na sajtu Republičke izborne komisije, organa koji sprovodi izbore.

Praksa od 30 godina dovela je do toga da svaka izborna lista ima nosioca, osobu koja je na listi upisana pod brojem 1, a najčešće je to sam lider stranke koja predlaže kandidate za narodne poslanike, te nije retkost da građani glasaju za “ličnost” ne uzimajući u obzir činjenicu da daju svoj glas određenoj skupini ljudi koja će u Narodnoj skupštini donositi odluke umesto njih. Poslednjih godina često imena izbornih listi nose imena pojedinaca, bez navođenja koje političke stranke ili grupe građana stoje iza njih i nevezano za ime nosioca liste, što stvara dodatnu zabunu kod građana.

Stranke kandiduju ljude iz njihovih redova za narodne poslanike podnošenjem izbornih lista RIK-u, najkasnije 15 dana pre dana izbora. Uz listu kandidata, odnosno izbornu listu, podnosilac je dužan da dostavi zakonom propisanu dokumentaciju, kao i najmanje 10.000 overenih izjava birača da svojim potpisom podržavaju tu izbornu listu.

Zbog aktuelnog izbornog procesa, 45 dana pred izbore, došlo je do izmene zakona kako bi se između ostalog proširio broj ovlašćenih overavača. Sada to sem javnih beležnika (notara) mogu da rade i gradske i opštinske uprave. Menjanje izbornih zakona u izbornoj godini nije uobičajeno, ali je tehnički moguće.

Kako se dobija mesto u parlamentu?

Poslanički mandati se raspoređuju listama u skladu sa brojem glasova koje su dobile, u slučaju da su prešle izborni cenzus, koji je ove godine sa 5 procenata spušten na 3 odsto glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali.

Na primer, ako je ukupno bilo milion važećih glasova, sve izborne liste koje imaju više od 30.000 glasova imaće makar jedno mesto u parlamentu, a broj mesta odnosno mandata se određuje kasnije po specijalnom ključu.

Postoje dva izuzetka kada je u pitanju prelazak izbornog praga tj. cenzusa. Najpre su to izborne liste političkih stranaka nacionalnih manjina čiji je status priznao RIK – one ne moraju da pređu zadati izborni cenzus već učestvuju u raspodeli poslaničkih mandata bez obzira na broj glasova koje su dobile i to se naziva princip prirodnog praga. To ipak nije garancija da će im prilikom raspodele zaista pripasti poslanički mandat. Drugi izuzetak je situacija kada nijedna izborna lista nije dobila najmanje 3 procenta glasova birača, te se u tom slučaju mandati raspoređuju svim izbornim listama koje su učestvovale.

Kako se glasovi pretvaraju u mandate?

RIK objavljuje konačne rezultate izbora u roku od 96 časa od časa završetka glasanja i oni se objavljuju u Službenom glasniku republike Srbije. Tada postoji zakonski rok od 10 dana u kom RIK vrši dodelu mandata kandidatima sa izbornih lista prema redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste. Ovo znači da se tek tada zna koja je stranka dobila poslanički mandat, odnosno može se desiti da na preliminarnim rezultatima neka stranka ne pređe prag i ne dobije mesto u parlamentu, a kada se konačni rezultati objave bude promena.

Koliko će koja stranka imati poslanika u Narodnoj skupštini zavisi od rezultata raspoređivanja mandata i za to se primenjuje sistem najvećeg količnika, takozvani D’Ontov sistem. Ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedinačna izborna lista se podeli brojevima od 1 do 250, pa se dobijeni količnici razvrstavaju po veličini i u obzir se onda uzima 250 najvećih količnika. Dakle, svaka izborna lista odnosno stranka dobija onoliko mandata koliko se najvećih količnika koji joj pripadaju nalazi među 250 najvećih (koliko i ima mesta u parlamentu).

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

U Srbiji 27 novih zaraženih, danas bez preminulih

BEOGRAD / VRANJE - Od 3.548 testiranih lica u poslednjih 24 časa u Srbiji, 27 je sa pozitivnim testom na virus COVID-19. Do 15:00...

Vranjska srednjovekovna vlastela [1] – Porodica Bagaš

Srpska država u srednjem veku je za vreme dinastije Nemanjića doživela veliku ekspanziju. Kako je rasla moć srpske države i dinastije Nemanjića, tako je...

Izbori za početnike [2]: Moć i uloga medija

Uloga medija dobija još više na značaju u toku izbornog procesa, omogućavajući fer uslove u kojima adekvatno informisan građanin treba da racionalno donese odluku...

Siniša Mali: Isplata 100 evra ne zavisi od datuma prijave

BEOGRAD / VRANJE - Ministar finansija Siniša Mali je juče medijima saopštio da redosled isplate 100 evra, pomoći države svim punoletnim građanima, ne zavisi...

100 evra i za one koji zahtev za ličnu kartu podnesu do 5. juna, isplata sa zakašnjenjem

BEOGRAD / VRANJE - Na osnovu Uredbe o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Srbije u cilju smanjivanja...

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ 2020

Proglašene liste kandidata za odbornike za Skupštinu grada Vranja:

  1. Aleksandar Vučić – Za našu decu
  2. Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija
  3. Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije
  4. GG Srpska desnica Vranje – Od naroda za narod
  5. Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka