17.8 C
Vranje
utorak, 29.09.2020

“Instagramska” mesta Pčinjskog okruga (1) – Božji hram na Vražjem kamenu

Odabrani članci

[EKSKLUZIVNO] Urednik “Kod Civrića”: Biti naša tema je politički prestiž

Po prvi put od osnivanja 2012. godine, a nakon višegodišnje pauze u objavljivanju, urednik satiričnog bloga i kreator sadržaja na Facebook stranici Kod Civrića u...

Milion iz gradskog budžeta za izbornu kampanju u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Državna Agencija za borbu protiv korupcije je, nakon ukazivanja organizacije Transparentnost Srbija na nelogičnosti u bazi podataka o finansiranju izborne kampanje,...

10 godina od lažne najave vlasti da je Vranje prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa

VRANJE - Pre deset godina svi nacionalni mediji, uključujući Radio-televiziju Srbije, preneli su pompezne najave i odluku gradskih vlasti da će od 1. septembra...

Autor knjige “Zablude srpske istorije”: Nema podataka o boravku Gavrila Principa u Vranju

VRANJE - Poznati srpski istoričar Dejan Ristić, autor knjiga Mitovi srpske istorije i nedavno izdate Zablude srpske istorije, u kojima je naučnim dokazima "razbio" neke...

Stojanović: Mladi u Srbiji prepoznaju dobre strane EU, opozicija da iskoristi stav evroparlamentaraca

BEOGRAD – Opozicija mora da iskoristi to što postoje grupe u Evropskom parlamentu koje neće da sklone pogled sa svega što se dešava u Srbiji,...
Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Zatvorene granice “naterale” su većinu građana naše zemlje da se okrenu turističkim lokalitetima u Srbiji, a mlađa populacija u odabiru mesta za obilaženje koristi i društvene mreže prvobitno namenjene deljenju fotografija, poput Instagrama i Pinteresta. Redakcija portala Slobodna reč obišla nekoliko primamljivih lokaliteta koji su pored samih prirodnih lepota inspirativni i za kreativne fotografije, a prvi u nizu je Vražji kamen u Dolini Pčinje.

Već smo pisali o Dolini Pčinje kao Predelu izuzetnih odlika i oblasti od kulturno-istorijskog značaja. U njenom gornjem toku, na četrdesetak kilometara i minuta od Vranja izdižu se stene neobičnog oblika, nekada u narodu prozvane Prosečnik a sada poznatije kao Vražji kamen i njegovi “đavoli” Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja.

Do mesta je lako doći koristeći Google navigaciju. Ako polazite iz Vranja, ne izlazite na auto-put već izlazite iz grada kroz sela Neradovac i Davidovac, odakle skrećete ka Ristovcu, odnosno idete istim putem kojim se dolazi i do manastira Prohor Pčinjski i graničnog prelaza ka Severnoj Makedoniji. Razlika je jedino što ne skrećete ka selu Klenike, već nastavljate pravo, ka Trgovištu. Nekoliko kilometara ispred Trgovišta, svakako ćete prepoznati lokalitet i stene. Put je u dobrom stanju. Ako dolazite autoputem E-75 (A1), moraćete da se isključite kod Vranja i potom nastavite ka već pomenutim selima, ili ako promašite, moraćete najpre do Bujanovca, odakle idete ka Davidovcu i dalje.

Ipak, usput nećete videti znak da idete ka ovom lokalitetu, što je za turističku infrastrukturu negativan poen u startu. Vražji kamen ne možete promašiti jer se stene izdižu iznad puta. Jedino što vas može zbuniti jeste – gde se zaustaviti i parkirati i gde počinje staza za uspon. Sa desne strane postoji drvena tabla na kojoj stoji podatak “Crkva Presvete Bogorodice na 300 metara” i nejasan pravac. Pomenutu crkvu ste videli na fotografijama pre nego što ste se zaputili ovamo, kao i viseći most, ali nije baš odmah jasno gde se oni tačno nalaze. To su dodatni negativni poeni.

Odmah nakon tunela, sa desne strane puta se spustite pešice ka reci i ubrzo ćete videti drveni, viseći most. Iako ovaj most stalno koriste pastiri i on nije naročito oštećen, najbolje je da ga prelazi jedna po jedna osoba, jer nije baš najstabilniji i ne zna se kada je poslednji put ojačan. Trčanje preko mosta nije preporučljivo, jer se ljulja i lako možete izgubiti balans. Kada pređete most, iza vas se pruža idealan kadar za fotografiju: pogled na stene odozdo, sam most i reku. Neće smetati ni ako je oblačan dan, oblaci će samo dodati “dramatičnost”.

Viseći most na Pčinji kod Vražjeg kamena; Foto: Slobodna reč

U blizini ima dobrih lokacija za montiranje šatora pored reke, a kada je topliji dan, ljudi se rashlađuju u reci odmah ispod mosta. Za fotogeničnost ova lokacija dobija pozitivne poene.

Kada se vratite na put i nastavite 200-300 metara ka Trgovištu, bacite pogled na vrh stene sa leve strane i trebalo bi da ugledate crkvicu. Staza do vrha je “kozja”, ali nije naporna i nije vam potrebna naročita fizička spremnost. Preporučljivo je da nosite obuću koja se ne kliza, u slučaju da je ranije padala kiša. Takođe, u toplijim danima se čuvajte gmizavaca. Sa vrha stene se osim pomenute crkve, pruža pogled na reku, put i okolne planine.

Crkva Presvete Bogorodice iz 14-tog veka; Foto: Slobodna reč

Opet, na stazi nema instrukcija, a u blizini same crkve iz 14. veka nema dodatnih informacija iako postoje podaci da je 1958. godine uvrštena u spomenike kulture i od tada je pod zaštitom države, a od 1983. godine je kategorisana od strane stručnjaka kao spomenik kulture od velikog nacionalnog značajaNižu se negativni poeni za turističku infrastrukturu. Crkva Presvete Bogorodice je bila zaključana, sa zakačenim papirom na vratima i brojem telefona sveštenika, pa smo ostali uskraćeni unutrašnjosti. Ono što je poznato jeste da je zidana naizmenično ređanim kamenom i redovima opeke, što pored estetske ima i bitnu konstruktivnu ulogu, zbog specifičnosti terena. Ona ima stare, zidane oltarske pregrade visine i do dva metra, a stručnjaci kažu da su ovakve zidane ikonostase imali samo veoma stari hramovi.

U poveljama iz srednjeg veka, ovo mesto se pominje kao Prosečnik – mesto gde je reka Pčinja koritom “presekla” stenu, što je ujedno i prirodna granica između Gornje i Donje Pčinje.

Četiri vraga – Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja

Mesto je lokalcima bilo inspirativno za kreiranje raznih legendi, a najpoznatija je ona o četiri nestašna đavola koji su hteli da Pčinju, umesto ka Grčkoj i Egejskom moru, “preusmere” ka Bugarskoj i u toj nameri su “kidali” kamenje sa okolnih stena kako bi pregradili reku. To im nije pošlo za rukom jer su pobegli kada su se čuli prvi petlovi. Druga je u vezi izgradnje crkve na samom vrhu stene, po kojoj su lokalci godinama pokušavali da je sagrade pored reke, ali su Budža, Kljeka, Šilja i Muja sve što ljudi danju sagrade, noću porušili i nosili na vrh stene. Zbog mističnosti i raznih legendi, ljudi iz okolnih sela veruju da je mesto “ukleto”, te se uprkos lepom pogledu sa stene i potencijalu, u crkvi ne obavljaju krštenja i venčanja.

Pogled na reku i put sa Vražjeg kamena; Foto: Slobodna reč

Lokalitet koji mnoge podseća na Đavolju varoš je u neposrednoj blizini manastira Prohor Pčinjski, jednog od najposećenijih kulturno-istorijskih spomenika u Pčinjskom okrugu. U povratku ka Vranju ili Bujanovcu, skrenete kod sela Klenike i nastavite ka graničnom prelazu vijugavim putem, odakle se sa vidikovca pruža pogled na manastir.

Manastir Prohor Pčinjski; Foto: Slobodna reč

Pročitajte više:

Dolina Pčinje kakvu ne znamo – Neobične zaštićene ptice i nastanak jedne države

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

Od 261 hospitalizovanih 20 na respiratorima

BEOGRAD / VRANJE - Prema poslednjim informacijama Ministarstva zdravlja, u Srbiji je u poslednja 24 sata od posledica zaražavanja virusom COVID-19 preminula još jedna...

18 meseci zatvora – Osuđen Nikola Gruevski, bivši premijer Severne Makedonije

SKOPLJE - Bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski osuđen je danas u Skoplju u odsustvu na jednoipogodišnju zatvorsku kaznu zbog nasilja nad političkim protivnicima. Skopski...

Demokratija u Srbiji – Upitan izborni proces, COVID-19 manipulacije i pritisci

BEOGRAD - Centar savremene politike objavio je četvrti godišnji izveštaj "Stanje demokratije u Srbiji 2020" u kojem autori konstatuju da se u zemlji javlja...

Al Jazeera: Ekološka katastrofa na Pčinji

SKOPLJE - Zbog masovne eksploatacije peska u blizini kuća u selima pored Pčinje, ugrožen je život njihovih stanovnika a samoj reci preti ekološka katastrofa,...

Husein-paša: Prijatelj ili dušman Vranjanaca [1]

Osmansko carstvo je u prvoj polovini 19. veka nosilo zasluženi epitet "Bolesnik na Bosforu", dok je centralna vlast carigradske Porte slabila a samovolja lokalnih...