8.9 C
Vranje
sreda, 28.10.2020

Husein-paša: Prijatelj ili dušman Vranjanaca [1]

Odabrani članci

[EKSKLUZIVNO] Urednik “Kod Civrića”: Biti naša tema je politički prestiž

Po prvi put od osnivanja 2012. godine, a nakon višegodišnje pauze u objavljivanju, urednik satiričnog bloga i kreator sadržaja na Facebook stranici Kod Civrića u...

Milion iz gradskog budžeta za izbornu kampanju u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Državna Agencija za borbu protiv korupcije je, nakon ukazivanja organizacije Transparentnost Srbija na nelogičnosti u bazi podataka o finansiranju izborne kampanje,...

10 godina od lažne najave vlasti da je Vranje prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa

VRANJE - Pre deset godina svi nacionalni mediji, uključujući Radio-televiziju Srbije, preneli su pompezne najave i odluku gradskih vlasti da će od 1. septembra...

Autor knjige “Zablude srpske istorije”: Nema podataka o boravku Gavrila Principa u Vranju

VRANJE - Poznati srpski istoričar Dejan Ristić, autor knjiga Mitovi srpske istorije i nedavno izdate Zablude srpske istorije, u kojima je naučnim dokazima "razbio" neke...

Stojanović: Mladi u Srbiji prepoznaju dobre strane EU, opozicija da iskoristi stav evroparlamentaraca

BEOGRAD – Opozicija mora da iskoristi to što postoje grupe u Evropskom parlamentu koje neće da sklone pogled sa svega što se dešava u Srbiji,...
Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Osmansko carstvo je u prvoj polovini 19. veka nosilo zasluženi epitet “Bolesnik na Bosforu”, dok je centralna vlast carigradske Porte slabila a samovolja lokalnih moćnika jačala. Konstantno gubljenje ratova, korupcija, ekonomska i opšta zaostalost, srpske, grčke i bugarske revolucije, doprineli su da Osmansko carstvo zapadne u ozbiljnu krizu.

Ovo se oslikavalo i na Vranjsku nahiju, a značajan period te krize se poklapao sa vladavinom Husein-paše. Ovaj paša, široj vranjskoj javnosti najviše poznat po tome što je dao odobrenje da se izgradi današnja Saborna crkva u Vranju, na prvi pogled deluje kao da je to činio iz neke ljubavi prema hrišćanskom srpskom stanovnišvu u gradu, ali nije bilo baš sve “crno-belo”.

Husein-paša je oko 1815. godine nasledio upravu nad Vranjskom nahijom verovatno od svog oca. O njegovom poreklu se malo zna, a prema njegov deda je prema nekim izvorima bio zapravo poturčen Srbin, mada za to nema naročitih dokaza. Srpski istoričar Jovan Hadživasljević je opisujući ga zabeležio da je bio brze naravi, lakom na novac i veoma pohlepan za zemljom koju je često sticao otmicama.

Sedište njegove moći je bilo u današnjim Pašinim konacima u Vranju, ali je imao zemlju širom pašaluka. Iako je u Vranjskom pašaluku postojala obaveza sopstvenika da kuluče (kuluk – prinudni rad) gospodaru pašaluka na njegovim gospodarlucima i za to ponekad dobijaju nagradu, onog trenutka kada je paša došao na vlast situacija je znatno pogoršana. Hadživasiljević beleži da ne samo što Husein-paša nije hteo davati nikakve nagrade, već je “udvostručio i utrostručio tu daciju gospodaru u kuluku“.

U Vranju je čak zapisana i jedna izreka nakon njegove smrti o tome kako bogatsvo nije večito i kako će ono eventualno nestati – “Isain-pašino imanje se prekaralo [ili Isain-pašino imanje propalo], te neće njegovo”.

Pored toga, on nije isključivo prisvajao srpska imanja, već su u obzir dolazila i turska i arbanaška. Zbog svega ovoga nezadovoljstvo u pašaluku je raslo i polako došlo do tačke pucanja krajem tridesetih godina 19. veka.

Iako je bilo u krizi, Osmansko carstvo je pokušalo da se reformiše s ciljem da povrate moć svoje države, ojačaju vlast sultana i spreče mešanje evropskih sila u unutrašnje poslove svog carstva. Jedan od tih pokušaja je načinio sultan Abdul Medžid, kada je 3. novembra 1839. godine proklamovao takozvani Hatišerif od Gilhane.

Prema rečima profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu dr Slaviše Nedeljkovića, ovaj akt bio je bitan za sve turske podanike:

“Ovaj hatišerif predstavljao je prvi akt carskih vlasti kojim je u duhu zapadnoevropskih ideja proglašena ravnopravnost za sve turske podanike bez obzira na njihovu veroispovest” – piše dr Nedeljković.

Porta je ovim aktom želela da bar formalno izjednači težak položaj hrišćana i imao je tri načela: neprikosnovenost života, časti i imanja; ravnopravnost u načnu razrezivanja i sakupljanja poreza i nov sistem regrutacije i služenja vojnog roka. Međutim, on je proizveo upravo suprotan  efekat tako što je stovrio veliko nezadovoljstvo kod muslimanskog stanovništva, a naročito lokalnih muslimanskih feudalaca.

Hrišćani su tu viđeni kao glavni uzročnici reforme, pa samim tim i krivci. Husein-paša, iako je 1838. godine dao odobrenje i deo sredstva za izgradnju današnje Saborne crkve u Vranju i zbog koga ga danas pamte kao prijatelja Srba, u potpunosti je ignorisao odredbe hatišerifa.

Žalbe Vranjanaca na Husein-pašu

Dimitrije Atanacković, konzul Austrijskog carstva u Beogradu i poreklom sam Srbin, piše u službenom Raportu austrijskog konzulata u Beogradu da je u “Vranjskom pašaluku započeto čitlučenje, posle objavljivanja Gilhanskog hatišerifa, kao i svuda u okolini, uzelo velikog maha”. On dodaje da se na Hrišćane povećao pritisak, kao na uzorčnike reforme, a veći broj arbanaških doseljenika u službi Husein-paše po selima Masurice i Poljanice povećao broj sukoba i izazvao nove nevolje stanovništa.

Atanacković beleži da je zbog toga oko tridesetak “gradskih prvaka” iz Vranja, na čelu se ćurčijskim trgovcem Mihailom Stojanovićem, otišlo u Carigrad pred Portu da se žali zbog postupcima paše. Stojanović je lepo primljen i saslušan, a zatim mu je dozvoljeno da se vrati u svoj zavičaj, ali on to nije smeo da učini zbog moguće represalije Husein-paše te se je iselio u Srbiju i postao tačka okupljanja sve emigracije iz tog kraja.

Progoni nad hrišćanima u Vranju i okolini nisu se zaustavili i pored ove intervencije, već je paša nastavio po starom, pa je zbog toga vranjska “raja” opet intervenisala pred Portom. Ova interevencija je izgeda imala više uspeha, jer je paša smenjen.

“No pomoću novca i prijatelja u Carigradu, Husein-paša je uspeo da ga vrate na položaj paše u Vranju, pa je posle toga kratkotrajno upravljao sa potrebnim obzirima prema hrišćanskom stanovništvu svoga kraja” – piše čuveni srpski istoričar i akademik Vladimir Stojančević.

Ustanak u selu Dervenu i jačanje pritiska Husein-paše

Postavlja se pitanje koliko je zapravo Husein-paša bio dobar prema Srbima u svojo nahiji. Aprila 1841. godine među srpskim stanovništvom je buknula Milojeva i Srndakova buna koja je obuhvatila oblasti oko Niša, Leskovca, Pirota i Vranja. Srpski ustanici su se podigle protiv prevelikih “turskih zuluma” i pljačke, naročito seoskog stanovništva.

U Vranjskoj nahiji centar pobune je bio u selu Dervenu (današnja varoš Grdelica) u Grdeličkoj klisuri, a pored toga ustanicima su se priključivalo i drugo hrišćansko stanovništvo iz vranjskog kraja, a od znamenitijih vođa ustanka su bili pop Đorđe Janković iz Poljanice i Sava Božinović iz Vranja.

Ustanak je trajao samo par nedelja, a seljaci u Dervenu su se primirili kada je Husein-paša poslao vojsku u pravcu leskovca kao pomoć tamošnjim vlastima. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da je Husein-paša nakon pobune zabranio odmazdu prema tamošnjem stanovništvu.

Ta zabrana je bila kratkog daha, jer su Osmanlije počele sa pljačkanjima, zulumima i progonima seljaka u Vranjskoj nahiji. Iz Službene prepiske francuskog konzulata u Beogradu francuskoj Vladi (što svedoči o zainteresovanosti evropskih slika za ovaj kraj) može se videti kakav je bio položaj stanovništva.

Srpska vlada nije mogla da adekvatno zaštiti Vranjski pašaluk

U prepisci se navodi da je zbog postupaka Husein-paše mnogo ljudi moralo da napusti svoja imanja, da pobegne u šume ili preko granice, izloživši se gladovanju i prosjačenju. Dalje, Osmanlije su posebno progonili Srbe koji su se usudili da idu u Carigrad i tuže sultanu Husein-pašu i traže potvrdu prava objavljenih Gilhanskim hatišerifom. Paša je iz osvete takođe nametnuo i nove nezakonske takse i kontribucije. Na kraju, pošto nisu imali sredstva da se ponovo žale u Carigradu, 104 lica iz Vranja su potpisali narodnu žalbu i uputili je knezu Mihailu Obrenoviću tražeći spas i pomoć.

Srpski istoričar i akademik Vladimir Stojančević ističe da je težak međunarodni položaj Kneževine Srbije, komplikovan zbivnjima oko ustanka 1841. godine i teškom unutrašnjom situacijom usled borbi ustavobraniteljskih prvaka sa knezom, onemogućio efikasnu zaštitu interesa srpskog naroda u Turskoj od strane srpske vlade.

“Posebno u Vranjskom pašaluku, gde se Husein-paša više nije osvrtao na svoje ranije prijateljstvo sa starim knezom Milošem i njegovim sinom knezom Mihailom” – piše Stojančević.

Poznato je da je paša bio u dobrim odnosima sa knezom Milošem Obrenovićem, te mu je i nekoliko puta slao konje na poklon. Međutim, Huein-paša je sada koristio priliku da iznudom od seljaka Vranjske nahije poveća svoje prihode i da se osveti svojim političkim protivnicima znajući da su kneževini Srbiji “ruke vezane”.

Diplomatske intervencije jednog Vranjanca

Žalbe i tužbe protiv Husein-paše su nastavile da stižu i u narednim mesecima. Austrijski konzul u Beogradu, Dimitrije Atanacković je u dva maha referisao ministarstvu spoljnih poslova u Beču o žalbama koje mu je donosio Vranjanac u egzilu Mihailo Stojanović.

Na osnovu Atanackovićevog raporta iz aprila 1842. mogla se jasno sagledati situacija u Vranju. Zulumi Huseina-paše su postali toliko nepodnošljivi da je narod bio spreman da ustane protiv njega, da ga ubiju i da zapale njegov konak, ukoliko se on ne skloni iz Vranja. Pri tom bi oni ostali verni sultanu i Porti, a navodi se da oko “pedeset hiljada stanovnika vranjskog pašaluka ima pravo na zaštitu od strašnih i protivzakonitih progona pašinih”.

Stojanović je čak molio austrijskog konzula da Austrija pomogne Vranjancima, ali se Atanacković ograđivao da Austrija ne može dati podršku ideju da narod buntovnički ostvari pretnje.

“Višegodišnji boravak Mihaila Stojanovića kao emigranta-izbeglica iz Vranja i njegova aktivnost na upoznavanju srpske vlade o prilikama u Vranjskom pašaluku – naročito posle 1841. godine – nisu mogli ostati nepoznati Turcima, posebno Husein-paši za koga je sve to predstavljalo jednu veliku političku neprijatnost”, navodi  Stojančević.

Stojančević dalje govori da je Mihailo Stojanović vrlo verovatno imao punu političku, materijalnu i moralnu podršku od strane kneza Mihaila, jer ne bi tek tako mogao da živi i radi u Beogradu i ima pristup stranim konzulatima. Međutim, s druge strane knez je zbog toga imao velike neprilike, jer je Porta vršila pritisak na Srbiju da se oni izruče.

Atanacković u svom drugom raportu navodi da je Stojanović juna 1842. otišao u konak beogradskom muhafizu Ćamil-paši da traži njegovu zaštitu, a sam Ćamil-paša se spremao da ga pošalje u Carigrad pred Portom da obrazloži svoj slučaj. Međutim, nisu poznati drugi detalji boravka Mihailovića kod beogradskog muhafiza, kao ni ishod njegovog puta u Carigrad.

Septembra 1842. godine knez Mihailo je zbačen sa vlasti, te nova srpska vlast nije komplikovala svoj politički odnos sa Portom i nije se zauzimala za žalbe Hrišćana. Pored toga, već 1843. godine Arbanasi na jugu današnje Srbije i Severne Makedonije su se digli i pobunili, te su osvojili i Vranje i proterali Husein-pašu. Ta buna se u vranjskoj lokalnoj istoriografiji naziva “Ašarat buna”, ali ona je imala široke implikacije, a ne malu ulogu u njenom gušenju igrao je upravo Husein-paša o čemu ćemo pisati u narednom članku.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

Ozvaničeno – U Vladi Srbije 11 žena, ministri se zakleli na očuvanje Kosova

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije izabrali su večeras novu Vladu Srbije, a poslanici su se javno prozivkom izjašnjavali za ili protiv programa rada i...

Listu “Danas” i ekipi N1 uručena nagrada “Dušan Bogavac”

BEOGRAD - Novinarki i snimatelju televizije N1, Jeleni Zorić i Aleksandru Cvrkotiću i redakciji lista "Danas" uručena je danas novinarska nagrada "Dušan Bogavac" za...

Preko 1.300 novih zaraženih i još 5 preminulih, u Vranju hospitalizovano 37 ljudi

BEOGRAD / VRANJE - U protekla 24 časa u Srbiji je od posledica kovida-19 preminulo pet osoba, a od 9.690 testiranih osoba bilo je...

Vučić: Nema previše smisla da Kamberi ukazuje na probleme

BEOGRAD / BUJENOVAC - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas da je, komentarišuću govor šefa poslaničke grupe "Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka" Šaipa Kamberija u...

U prvih 8 meseci priliv od turizma 668 miliona evra

BEOGRAD - U prvih osam meseci ove godine, prema podacima centralne banke, u Srbiji je ostvaren devizni priliv od turizma u iznosu od 668...