VRANJE – Kada se uzme u obzir pritisak na zdravstveni sistem u prethodnih godinu dana, javnost nije naročito iznenađena odlukom da zdravstvene institucije na Dan grada dobiju Javno priznanje 31. januar. Tako su predstavnici ustanova, osim stranačke pripadnosti, dobili još jednu zajedničku stvar sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je prošlogodišnji lauerat Specijalnog javnog priznanja 31. januar, nakon čega se po gradu spekulisalo da bi on mogao biti sledeći Počasni građanin.
U obrazloženju odluke navodi se da ga je zaslužio „zbog doprinosa umetničkom stvaralaštvu“ i zbog „izgradnje nove zgrade Pozorišta Bora Stanković„. Pošto se nije pojavio na dodeli priznanja, nadležni su saopštili da će mu biti uručeno naknadno. Ipak, poslao je pismo zahvalnosti u kojem je poručio: „Nastavite dalje putem kojim smo zajedno krenuli“. Prema dostupnim informacijama, predsednik do danas nije lično preuzeo povelju i novčanu nagradu od 100.000 dinara koja uz nju ide.
Povelja namenjena predsedniku bila je povod za spekulacije da će biti proglašen za Počasnog građanina Vranja. Ukoliko se to desi Vučić bi bio prvi nakon nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, koji, uprkos zahtevima o poništenju te odluke i inicijativama građana Vranja prethodnih godina da neki istaknuti pojedinci dobiju ovo priznanje, i dalje jedini nosi titulu Počasni građanin.
Državni sekretar zloupotrebio naziv priznanja
Odluka Grada početkom 2020. godine da Vučić bude lauerat ovog priznanja svakako je privukla pažnju javnosti ali takođe nije naročito iznenadila, za razliku od 2019. godine kada se u medijima pojavila informacija da je Lazarevčanin Bojan Stević, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i u to vreme predsednik Fudbalskog kluba Kolubara, postao počasni građanin Vranja. Netačna informacija je najverovatnije došla iz saopštenja sa sajta Ministarsva, gde se i dalje nalazi.
Zapravo, radi se o zloupotrebi naziva. Stević jeste lauerat, ali Javnog priznanja 31. januar u vidu diplome i plakete, koje su pored njega te godine dobili JP Putevi Srbije, preduzeće Credo d.o.o. iz Vranja, Pedagoški fakultet u Vranju, kao i profesor dr Dejan Antić sa niškog Filozofskog fakulteta.
„Čime je Dživdžan zadužio Vranje“
Tokom tadašnje rasprave u vranjskoj Skupštini o dodeli javnih priznanja, tadašnja odbornica Skupštine grada Vranja iz redova Demokratske stranke (DS) Nela Dimitrijević, skrenula je pažnju na netransparentno informisanje odbornika o dodeli priznanja od strane Komisije za mandatno-imunitetska pitanja kao i na nedostatak obrazloženja čime je Bojan Stević iz Lazarevca zadužio Vranje.
Kako su tada predlagači naveli, on je svojim uticajem u Ministarstvu mnogo pomogao Vranju u sprovođenju reforme javne uprave i uspostavljanju evropskih standarda u administraciji. Zaključujemo da je Stević priznanje dobio – radeći svoj posao.
Stević, u rodnom Lazarevcu poznat kao Dživdžan, je visoki funkcioner Srpske napredne stranke i pored anganžmana u Ministarstvu, do juna 2020. godine bio je predsednik Upravnog odbora Fudbalskog kluba Kolubara. Ima zvanje „master menadžer“ na Fakultetu za menadžment Univerziteta Union.
Ko, po Statutu grada Vranja, zaslužuje ovo priznanje?
Da bi neko dobio prestižna priznanja nekog grada ili države, neophodno je da ispuni određene kriterijume. Grad Vranje je nakon promene Statuta ovo konačno počeo da uređuje Odlukom o javnim priznanjima, gde se između ostalog precizno definišu sva javna priznanja, kao i bitni datumi kada se ona dodeljuju.
Zvanje Počasni građanin Vranja može se dodeliti građaninu Republike Srbije, kao i stranom državljaninu, državniku i funkcioneru međunarodne organizacije i udruženja, koji svojim radom, naučnim, umetničkim, političkim, humanitarnim i drugim oblicima delovanja, doprinese razvoju i ugledu grada Vranja, ostvarivanju i razvoju demokratskih odnosa u Republici Srbiji, unapređenju međunarodne saradnje, očuvanju mira i napretku čovečanstva. – stoji u tekstu Odluke.
Pored ovog zvanja uz koje se uručuje povelja sa grbom grada Vranja, postoje Povelja zahvalnosti, Plaketa 31. januar, Specijalno javno priznanje 31. januar, Javno priznanje 31. januar, Javno priznanje 7. septembar, Javno priznanje 4. oktobar i Zahvalnica. Priznanja se uručuju 31. januara na Dan oslobođenja Vranja 1878. godine koji je ujedno i Dan grada Vranja, potom 7. septembra na Dan oslobođenja Vranja od fašizma u Drugom svetskom ratu i 4. oktobra na Dan oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu ili u drugim slučajevima sve u skladu sa odredbama pomenute odluke.
Narod želi da Simović bude Počasni građanin
Proteklih godina se za priznanje Počasni građanin u Vranju vezuje nekoliko inicijativa, od kojih su najveću pažnju privukle dve. Postojao je zahtev da se poništi odluka kojom je Slobodanu Miloševiću, nekadašnjem predsedniku i haškom optuženiku dodeljeno ovo zvanje. Druga bitna inicijativa bila je 2015. godine – da Počasni građanin postane Komandant Kopnene vojske, general-potpukovnik Milosav Simović, koji je u Vranju nekoliko godina bio Komandant Četvrte brigade kopnene vojske.
Ovu inicijativu je tada na društvenim mrežama podržalo nekoliko hiljada ljudi, a u tekstu o tome koji su objavile Večernje novosti navodi se da je tadašnji gradonačelnik Zoran Antić izjavio da će naći način da sprovede inicijativu građana ukoliko se ispoštuje procedura, jer, kako se navodi u tekstu, „grad nema ovakvu vrstu priznanja“. Do danas to nije realizovano, a Simović je, kako se u istom tekstu navodi, svakako već laureat dva značajna gradska priznanja: Sedmoseptembarske nagrade i pomenutog „31. januar“.
Milošević „večiti“ počasni građanin Vranja
U 2021. godini je Počasni građanin Vranja i dalje jedino Slobodan Milošević kome je ova povelja dodeljena još 1994. godine. Od 5. oktobra 2000. godine bilo je nekoliko inicijativa da ova odluka bude poništena i da se pokojniku ta titula oduzme. Inicijativu je pre nekoliko godina pokrenula odbornička grupa Pokreta za Vranje, ali je tadašnja koaliciona većina (SPS, DSS, SRS i G17+) većinom glasova predlog odbacila.
Sagledano u širem kontekstu, slučaj sa dodeljivanjm javnog priznanja poput Vranjancima nepoznatom funkcioneru SNS-a iz Lazarevca, ne zvuči tako strašno kao paradoks da je za razvoj demokratskih odnosa u Republici Srbiji, unapređenje međunarodne saradnje, očuvanje mira i napretka čovečanstva i dalje odlikovan jedino bivši predsednik optužen za zločine protiv čovečnosti, genocid i kršenje zakona i običaja ratovanja (Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju; Haški tribunal), a da prvi demokratski i prvi premijer moderne Srbije, Zoran Đinđić, u Vranju nema ni svoju ulicu.
