fbpx
12.1 C
Vranje
subota, 24.02.2024

Fiskalni savet upozorava da će građani novac vraćati sa kamatom

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD – Podela novca svim punoletnim građanima, ili svim penzionerima, koja je neselektivna, loša je mera ekonomske politike u Srbiji koju bi trebalo trajno napustiti, ocenio je Fiskalni savet u danas objavljenoj analizi isplate državne pomoći građanima, prenosi Nedeljnik.

Kako se navodi, isplata jednokratne pomoći stanovništvu iz budžeta je neefikasna i veoma skupa – isplata 100 evra u 2020. godini košta 72 milijarde dinara (610 miliona evra), a mere iz 2021. koštaće preko 50 milijardi dinara (440 miliona evra).

„Budžet Srbije ne raspolaže sredstvima za sprovođenje vanrednih isplata pomoći građanima pa se ti rashodi finansiraju zaduživanjem države, u iznosu od preko milijardu evra“ – naveo je Fiskalni savet.

Prema oceni tog nezavisnog tela, taj novac je mogao da se ulože korisnije, u trajno poboljšaje kvaliteta života u Srbiji umesto što se deli svim gradjanima za potrošnju, uključujući i one gradjane kojima takva pomoć objektivno nije potrebna.

Ističu da je još veći problem to što budžet Srbije „ne raspolaže viškom sredstava iz kojih bi se finansirali ovi izdaci jer je on i bez tih troškova u minusu“, što znači da „svi poreski obveznici prvo moraju da se zaduže (uz kamatu) da bi im se predviđena sredstva uopšte isplatila“.

„Dakle, ono što građani danas dobijaju kroz podelu 100 ili 60 evra nije poklon države, već će sutra isti ti građani dobijeni novac vraćati s kamatom iz svojih poreza“ – upozorio je Fiskalni savet.

U analizi je navedeno da ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) a u budžet se vraća svega oko 10 odsto isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza.

Tako je isplata 100 evra punoletnim građanima uticala na ubrzanje BDP-a u 2020. od najviše oko 0,2 odsto (a koštala je budžet oko 1,3 odsto BDP-a), dok će efekti isplate 60 evra (i dodatka od 50 evra za penzionere) na rast BDP-a u 2021. biti nešto manji od toga.

U analizi se navodi i da se potrošena sredstva „ni izbliza ne vraćaju u budžet kroz veću naplatu poreza“, a Fiskalni savet procenjuje da se tek oko 10 odsto potrošenih sredstava na ovaj način vratilo u budžet.

Кonkretnije, od preko 600 miliona evra koji su potrošeni za isplatu 100 evra u 2020. u budžet se vratilo kroz povećanje PDV-a i akciza svega oko 60 milion evra, a od oko 450 milion evra koji se planiraju u 2021. u budžet će se vratiti tek oko 45 miliona evra“ – procena je Fiskalnog saveta.

Istaknuto je da isplata pomoći svim građanima nije dobra mera ni iz ugla socijalne politike jer se na taj način ne mogu se trajnije rešiti problemi nejednakosti i siromaštva, a pri tom pomoć nije dobro ni dizajnirana jer ne postoji opravdana mera socijalne politike u kojoj se ista sredstva daju i siromašnim i bogatijim gradjanima.

Srbija je, kako je naveo Fiskalni savet, za sada jedina zemlja u Evropi koja se odlučila za neselektivne novčane transfere svim punoletnim građanima, a isplata targetirane novčane pomoći u SAD potpuno je neuporediva sa Srbijom.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci