1.1 C
Vranje
nedelja, 28.02.2021

[DW] Kineska i ruska korona diplomatija

Odabrani članci

[EKSKLUZIVNO] Urednik “Kod Civrića”: Biti naša tema je politički prestiž

Po prvi put od osnivanja 2012. godine, a nakon višegodišnje pauze u objavljivanju, urednik satiričnog bloga i kreator sadržaja na Facebook stranici Kod Civrića u...

Milion iz gradskog budžeta za izbornu kampanju u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Državna Agencija za borbu protiv korupcije je, nakon ukazivanja organizacije Transparentnost Srbija na nelogičnosti u bazi podataka o finansiranju izborne kampanje,...

10 godina od lažne najave vlasti da je Vranje prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa

VRANJE - Pre deset godina svi nacionalni mediji, uključujući Radio-televiziju Srbije, preneli su pompezne najave i odluku gradskih vlasti da će od 1. septembra...

Autor knjige “Zablude srpske istorije”: Nema podataka o boravku Gavrila Principa u Vranju

VRANJE - Poznati srpski istoričar Dejan Ristić, autor knjiga Mitovi srpske istorije i nedavno izdate Zablude srpske istorije, u kojima je naučnim dokazima "razbio" neke...

Stojanović: Mladi u Srbiji prepoznaju dobre strane EU, opozicija da iskoristi stav evroparlamentaraca

BEOGRAD – Opozicija mora da iskoristi to što postoje grupe u Evropskom parlamentu koje neće da sklone pogled sa svega što se dešava u Srbiji,...
Avatar
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Tekst Kineska i ruska korona-diplomatija izvorno je objavljen na portalu Deutche Welle na srpskom, a originalnu verziju možete pogledati ovde >>>

Evropska unija je u lokdaunu i ima problema s nabavkom vakcina i vakcinacijom. Kina za to vreme jača uticaj, pa i unutar EU. S velikim interesovanjem očekivala se video-konferencija grupe 17+1 s kineskim predsednikom.

“Svet će nakon korone biti drugačiji.” Na osnovu tog uverenja, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron i neki drugi vodeći političari formulisali su apel kojim pozivaju na međunarodnu solidarnost. Taj apel objavili su i neki veliki nemački dnevni listovi.

Na početku pandemije u Evropskoj uniji nije bilo baš mnogo te solidarnosti. Pojedine zemlje-članice su bez ikakvog dogovora s partnerima zatvarale svoje granice, gotovo svaka država usvojila je svoje mere s ciljem zaustavljanja širenja virusa. Umesto obzira jednih prema drugima – na sceni su bili nacionalni egoizmi.

Dobra ideja, loša realizacija

To se u međuvremenu promenilo. Evropska unija zajedno je organizovala nabavku vakcina – a sad se Unija zbog te ideje kritikuje. Ima dosta problema oko snabdevanja građana EU cepivom. Stvari mnogo bolje funkcionišu i u zemlji koja je nedavno napustila Uniju, u Velikoj Britaniji. Dok predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je 12 miliona vakcinisanih stanovnika EU “pozamašna brojka”, Velika Britanija je do sada vakcinisala devet miliona svojih građana.

Pritom je Fon der Lajen u maju prošle godine u jednom intervjuu za DW samouvereno izjavila: “Biće potrebne ogromne količine vakcina. Mi moramo da obezbedimo da se te doze podele po čitavom svetu i to po poštenoj i svima pristupačnoj ceni”.

A sada stvari zapinju baš u Evropskoj uniji. U Nemačkoj, zemlji u kojoj je firma Bajontek s američkim koncernom Fajzerom u ranoj fazi uspela da razvije cepivo, postavlja se pitanje zašto se Berlin odlučio na nabavku vakcina preko zajedničkog, ali i komplikovanog EU-puta. Svaki dan kašnjenja s vakcinacijom znači nove ljudske žrtve.

Uprkos svemu, EU-put je bio ispravan put, smatra Danijel Gros, šef briselskog trusta mozgova Centar za evropske političke studije: “Ideja zajedničke nabavke vakcina bila je i dobra i neophodna kako bi se sprečili problemi do kojih bi došlo u situaciji kada bi zemlje-članice pokušale jedna drugu da nadmaše prilikom kupovine vakcina.”

“Ali, Komisija je loše sprovela tu ideju” – dodaje Gros za DW.

Bivši predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, tokom jednog nastupa u Štutgartu gde je govorio o Evropskoj uniji, rekao je da bi “siromašnije i manje članice” izvukle deblji kraj kad bi svako pojedinačno pregovarao s farmaceutskim koncernima.

Razlozi kašnjenja

Za jedan od razloga za sadašnje komplikacije u procesu vakcinacije może se zahvaliti činjenici da je zdravstvena politika u nadležnosti zemalja-članica. Komisija je tek u novembru predložila da se osnuje institucija EU “za hitne zdravstvene slučajeve”.

Junker je podsetio da se o pitanju zdravstvenih ovlašćenja diskutovalo i pre više godina. Tada je ta ideja odbačena, između ostalog i zbog protivlenja nemačke vlade kojom je tada predsedavao Gerhard Šreder. Da je ta ideja zaživela u praksi, “onda bi Komisija na početku ove pandemije mogla drugačije, snažnije i odlučnije da deluje” – uveren je Junker.

“Drugačiji svet”

Kada Merkel i Makron kažu da će “svet nakon korone biti drugačiji”, onda to ima veze s geopolitikom. Nemačka kancelarka je navodno na jednoj sednici vlade izrazila zabrinutost zbog mogućnosti da istočnoazijske zemlje mnogo disciplinovanije pristupe borbi protiv pandemije i da mnogo pre Evropljana ukinu restrikcije za privredu – odnosno da bi Evropa zbog toga mogla da se nađe u defanzivi.

Ministar zdravlja Nemačke Jens Špan uveren je da Rusija i Kina uz pomoć cepiva sprovode svoju geopolitiku. Te dve zemlje su vakcinom snabdele i Srbiju, zemlju koja želi da postane članica EU. I mađarska vlada, koju ostatak EU kritikuje zbog nedostataka po pitanju pravne države, neguje tesne kontakte s Moskvom. Budimpešta se takođe potrudila da dobije vakcine iz Kine i Rusije.

Špan je u intervju za DW upozorio: “Moramo da pazimo da ne napravimo iste greške kao tokom finansijske krize.” Umesto da se tada pronašao neki evropski investitor, luka u grčkom Pireju prodata je Kinezima, podsetio je Špan.

“Sada to isto važi i kod vakcina. Kina i Rusija uz pomoć cepiva vode spoljnu politiku i pokušavaju da prošire svoj uticaj. Evropska unija mora da misli na regione u svom komšiluku, i iz humanitarnih, ali i iz sopstvenih geostrateških interesa” – kaže nemački ministar.

Briselski analitičar Gros drugačijeg je mišljenja: “Značaj diplomatije uz pomoć vakcina često se precenjuje. Zahvalnost u zemljama koje dobijaju te vakcine uglavnom je ograničena, a raspoloženje može brzo i da se promeni, kao što smo videli i u slučaju diplomatije uz pomoć zaštitnih maski početkom 2020”. Kina je tada, i to uz efikasnu javnu promociju, isporučila zaštitne maske i drugu medicinsku opremu u brojne zemlje sveta.

Ali u Holandiji su u martu prošle godine otkrili da su maske jednog kineskog proizvođača manjkave. Maske su naime bile podeljene po bolnicama širom Holandije, pa su kasnije povučene iz upotrebe. Istovremeno, Kinu kritikuju zbog toga što je pandemija tamo izbila, a Peking je relativno kasno informisao o tome svet.

Ponude iz Rusije i Kine

I sada, u situaciji u kojoj je EU pod pritiskom zbog kašnjenja s vakcincijom, pogledi se opet usmeravaju ka istoku. Šefica Evropske komisije Fon der Lajen, koju poslednjih dana žestoko kritikuju, stavlja do znanja da je otvorena za ideju izdavanja dozvole za ruske i kineske preparate u Uniji – ali tek nakon što se te vakcine temeljno preispitaju.

Posebno ruska vakcina Sputnjik V ima dobre izglede da dobije dozvolu za unotrebu u EU. Tako bi mogle da se popune postojeće “rupe” u snabdevanju cepivom, ali bi to istovremeno moglo i da se shvati i kao priznavanje slabosti EU.

O vakcini je bilo reči u utorak (8. februar 2021) i na virtuelnom sastanku 17 šefova država i vlada zemalja istočne i jugoistočne Evrope s kineskim predsedikom Sijem Đinpingom. Konferencija je trebalo da se održi u aprilu prošle godine u Pekingu, ali je zbog pandemije otkazana. Činjenica da u međuvremenu nije uspelo da se organizuje ni video-sastanak, neki tumače kao znak propasti inicijative osnovane 2012. u Varšavi pod imenom “16+1” (kasnije se pridružila i Grčka pa se taj format sada zove 17+1). Analitičari pretpostavljaju da bi inicijativu sada mogla da spasi – kineska vakcina.

Krizni menadžment EU

Prethodnik Ursule fon der Lajen, Junker, ipak na pozitivan način sumira rezultate kriznog menadžmenta EU. “Da ste me pre godinu dana pitali da li je uopšte zamislivo da će se EU zadužiti kako bi savladala posledice pandemije, odnosno da će Evropska komisija biti zadužena za zajedničku nabavku vakcina, rekao bih vam da se to nikada neće dogoditi. EU je kao takva bolja i efikasnija nego što bi to pojedinačno mogle da budu zemlje-članice” – smatra Žan-Klod Junker.

Danijel Gros to ipak sumira ovako: nabavka vakcina je “katastrofa”, ali su zato sveobuhvatni paketi finansijske pomoći koji su usvojeni, prema njegovom mišljenju “ekonomski i politički znatno ojačali Evropsku uniju”.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -

Poslednji članci

Klačar: Strah od bolesti građani zamenili strahom za egzistenciju

BEOGRAD - Predstavljajući rezultate istraživanja "Građani i mediji, navike konzumacija", sprovedenog krajem prošle godine, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan...

Još dva smrtna slučaja u Vranju, u Srbiji preminulo 15 ljudi

BEOGRAD / NIŠ / VRANJE - Od posledica zaražavanja virusom COVID-19 preminula su još dva pacijenta vranjske kovid bolnice, saopštila je Uprava Kliničkog centra...

Virus A-H1N1 i Vranje: “Svinja li je, ptica li je…”

Članak originalnog naslova Svinja li je, ptica li je... je izvorno objavljen 19. marta 2015. godine u političko-informativnom nedeljniku Vranjske. Nasuprot ovdašnjoj ustaljenoj mantri – "u...

Preminula još 2 pacijenta vranjske kovid bolnice

VRANJE - Među preminulima od posledica zaražavanja virusom COVID-19 u kovid objektima na jugu Srbije danas su i dva pacijenta vranjske kovid bolnice, saopšteno...

Obeležen “Dan političke i stručne neodgovornosti”, Đerlek ističe kovid bolnice i vakcine

BEOGRAD - Predstavnici Skupštine slobodne Srbije održali su danas ispred Ministarstva zdravlja skup kako bi obeležili "Dan političke i stručne neodgovornosti", a povodom godišnjice...