fbpx
15.4 C
Vranje
utorak, 19.10.2021

[Demostat] Vučićev i Tadićev kraj drugog mandata

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo “zakrpi”

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni “strani plaćenici” i “budale”

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Avatar
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Analiza Jasmine Lukač izvorno je objavljena na portalu Demostat, a originalnu verziju možete pogledati ovde >>>

Aleksandar Vučić dočekuje istek svog drugog vladarskog mandata, u naizgled sličnoj situaciji u vezi Kosova kakva je bila i na kraju mandata bivšeg predsednika Boris Tadić. Vladarskog, zato što je prvi Vučićev mandat praktično bio od 2012. do 2017. u svojstvu prvog potpredsednika pa premijera Vlade.

U drugi predsednički, Vučić je ušao, pokretanjem društvenog dijaloga o Kosovu, koji nije vodio ka iole nekakvoj političkoj saglasnosti o ovom pitanju.

Naprotiv, doveo je do proglašenja sukoba između Vučića kao predsednika i “lažne elite”, odnosno predstavnika liberalne javnosti, čiji je preovlađujući stav da je Kosovo završena priča, da je to u punom kapacitetu međunarodno priznata država, te da Srbija samo treba da nađe način da to prihvati. Ne što bezbolnije, već naprotiv što traumatičnije moguće, jer je tako, iz tog ugla gledanja, sama zaslužila.

I Tadić je pred kraj drugog mandata 2011. ušao u sukob sa “lažnom elitom”, samo zato što je za razliku od Vučića, nije karakterisao kao lažnu, niti je taj sukob bio vidljiv. Naprotiv, sa tom je elitom Tadić bio prisan i na “ti”. Tako, da je na primer poznata politička aktivistkinja Vesna Pešić mogla na nekom skupu iznervirano da mu kaže i otprilike sledeću rečenicu “ako već hoćeš da budeš diktator, pa barem budi i vladaj tako, ali ti nećeš ni to”.

Ono što je najveća sličnost jeste to što je uoči predsedničkih izbora izbila kriza na prelazima Brnjak i Jarinje između Srbije i severa Kosova.

Blokada puta kod mesta Brnjak i mesta Jarinje 2011. bila je mnogo jačeg intenziteta, izbila je zbog dogovora u Briselu da prelazi, kao carinski punktovi, uopšte budu uspostavljeni. Intervenisale su snage NATO, odnosno KFOR-a, koja su u oktobru te godine i uklonile barikade. Bilo je mnogo više Srba koji su protestovali, i mnogo više povređenih u suzbijanju demonstracija.

Koliko je Tadić kao predsednik kontrolisao situaciju, trebalo je da potvrdi i to što je tadašnji zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova i pregovarač u Briselu, Borko Stefanović obilazio Srbe na barikadama i što su te fotografije objavljivane u medijima.

Međunarodna situacija po Tadića je bila nepovoljna – nemačka kancelarka Angela Merkel kao evropski konzervativac, nije mu kao deklarisanom socijaldemokrati bila nimalo naklonjena. Imao je jaku konzervativnu opoziciju i unutar zemlje koju su predvodili Tomislav Nikolić i Vučić. Svako Tadićevo rukovanje sa tadašnjim kosovskim premijerom Hašimom Tačijem (predsednica je bila Atifete Jahjaga) mediji u Srbiji su tumačili kao dokaz predsednikove slabosti i popuštanja.

Kod Vučića sada i spolja i unutra sve deluje povoljnije. Opozicija je slaba i razjedinjena, bez moći da izvede demonstrante na ulicu, i bez smisla i strpljenja za nastup na spoljnopolitičkom planu, budući da je žurno odbacila predlog Evropskog parlamenta o popravljanju izbornih uslova.

Usmerena je na izbore za grad Beograd ili na zelene, ekološke teme, dok prostor za predsedničke izbore ostavlja zasad praznim, i čineći ga zgodnim za nekog nepolitičkog kandidata (glumca ili zabavljača).

Boris Tadić će se izvesno ponovo kandidovati za predsednika, posebno ukoliko na izborima u Nemačkoj pobedu odnesu socijaldemokrate i Olaf Šolc postane kancelar koji će naslediti Merkelovu. Ta će kandidatura biti nastojanje da se prati talas povratka i socijaldemokrate Zorana Milanovića u Hrvatskoj na najvišu funkciju – predsedničku.

Za razliku od Tadića 2011. koji je više pokazivao da ima kontrolu, dok je bilo upitno koliko je stvarno ima, smatra se da Vučić 2021. u potpunosti kontroliše zbivanja na prelazima Brnjak i Jarinje, i to neposredno preko organizatora iz Srpske liste, ogranka Vučićeve SNS.

Sam protest na prelazima je mnogo blaži, snage NATO, odnosno KFOR-a, koje pozivaju na smirivanje, nisu od početka u prvom planu, nego albanski specijalci iz jedinice Rosu, To sa druge strane podiže očekivanje većinskog javnog mnjenja Srbije, da jak lider u takvoj situaciji mora da povuče neki jak potez.

NATO je u vreme Tadića bio u punoj snazi, dok je sada, posle povlačenja iz Avganistana, u prestrojavanju. Očekuje se na proleće 2022. na samitu u Madridu i izbor novog generalnog sekretara umesto Jensa Stoltenberga, kome mandat ističe sledećeg septembra. Portal Politiko piše da se traga za ženom iz Istočne Evrope koja bi mogla postati novi generalni sekretar Alijanse, te da bi to mogla biti i bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović. Treba li podsećati ista ona, koju je Vučić na mostu dočekivao sa velikim buketom cveća, tokom uzajamnih državnih poseta.

Može se tvrditi i da je sadašnja kriza na Jarinju i Brnjaku poslednja Vučićeva “dobra usluga” Angeli Merkel pre njenog silaska sa vlasti i neposredno uoči održavanja nemačkih izbora. Merkelova se povlači iz zdravstvenih razloga, a ne iz političkih, u šta smo se mogli uveriti i tokom njene oproštajne posete Beogradu. Za nemačku kancelarku bila je postavljena stolica dok su intonirane himne ispred Palate Srbija, što jedino može biti u vezi sa drhtavicom i slabošću koje je imala i pred očima javnosti 2019, i što je prethodilo njenoj najavi povlačenja iz politike.

Dobra usluga zato što kriza na prelazima, može pomoći aktuelnom premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju, da pojača svoj rezultat na predstojećim lokalnim izborima 17. oktobra i zaokruži vlast, na sličan način kao što je to Vučić uradio 2016. Predsednica Kosova Vjosa Osmani nastupa praktično kao članica Kurtijeve stranke Samoopredeljenje.

U situaciji lošeg upravljanja korona pandemijom, a i uz druge čionioce, kao što je suđenje bivšim vođama Oslobodilačke vojske Kosova u Hagu za ratne zločine, način da Kurtijevi kanidati bolje prođu na izborima, jeste svakako zaoštravanje sa Srbijom.

Smatra se da Kurtija podupire Nemačka, kojoj odgovara njegovo izričito protivljenje svakom rešenju koje znači autonomiju severa, u vidu uspostavljanja Zajednice srpskih opština ili drugačije, koje bi vodilo podeli Kosova, jer bi ta podela mogla biti uvod za podelu BiH kroz otcepljenje Republike Srpske.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -

Poslednji članci

Pogoršana epidemiološka situacija u Vranju

VRANJE - Tokom poslednja 24 sata u gradu je registrovano još 111 obolelih, što je više u odnosu na prethodni period kad je na...

Srpska akademija nauka i umetnosti poziva na vakcinaciju

BEOGRAD - Komisija Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za praćenje i preduzimanje mera u vezi sa infekcijom kovid-19 apelovala je danas na građane...

Danas još 52 žrtve korone, na respiratorima 279 obolelih

BEOGRAD - U Srbiji je u poslednja 24 sata, od urađenih 20.852 testa na kovid, registrovan 6.461 novozaraženi, a 52 osoba je umrlo, saopštilo...

Centar za azil u Vranju sa 250 mesta otvara se do kraja godine

BEOGRAD / NIŠ / VRANJE - Od početka godine je kroz Srbiju prošlo 42.000 migranata, a od 2015. godine, otkad je počela migrantska kriza,...

Prijava REM-u zbog “prepozitivnog” izveštavanja o predsedniku na RTS i Pink

BEOGRAD - Biro za društvena istraživanja (BIRODI) je, na osnovu sprovedenog monitoringa centralnih informativnih emisija, podneo zahtev Regulatornom telu za elektronske medije (REM) da...

Budite odgovori prema sebi i drugima!

ВАКЦИНИШИТЕ СЕ! 💉

Društvena odgovornost će nas izvući iz pandemije. Ne širite neproverene informacije!