VRANJE – Širom slovenskog sveta 24. maja obeležava se Dan slovenske pismenosti i kulture, u znak sećanja na Ćirila i Metodija, misionare, kulturne i političke diplomate, tvorce prvog slovenskog pisma – glagoljice. U Srbiji se odlukom Vlade od 2019. godine obeležava i kao državni praznik.
Glagoljicu su stvorili prilagođavanjem grčke azbuke slovenskim glasovnim potrebama na koje su preveli više crkvenih knjiga. Širenje pismenosti je čvrsto povezano sa širenjem hrišćšanstva. Otpočelo je 862. godine na zahtev velikomoravskog kneza Rastislava, koji je tražio od vizantijskog cara Mihaila da pronađe učitelje koji će da propovedaju na narodnom jeziku.
Pogodni i učeni za ovaj posao bili su filozof Konstantin i njegov brat iguman Metodije, rodom iz Soluna gde su živeli dosta Slovena. Oni do tada nisu imali svoje pismo, pa su braća sastavila azbuka – glagoljicu, koja im je pomogla u prevođenju jevanđelja na slovenski jezik. Sa tim spisima, krenuli su u moravskopanonsku misiju. Uz pomoć knjiga koje je tadašnji narod razumeo, širenje hrišćanstva išlo je mnogo lakše.
Pored jevanđelja, prevodili su i druge bogoslužbene knjige i služili liturgiu na slovenskom jeziku. Tako su i mnogi Sloveni prihvatili pracvoslavnu veru. Konstantin se je kasnije zamonašio i dobio ime Ćirilo. Ušli su u probleme sa nemačkim, latinskim sveštenstvom i nakon toga je počela borba za prevlast između rimokatoličanstva i vizantijskog pravoslavlja.
Nakon što su prognani, njihovi učenici su nastavili njihova dela u zemljama Južnih Slovena i na Ohridu. Njihovi najpoznatiji učenici bili su sveti Kliment i Naum, koji su sastavili drugo jednostavnije pismo – ćirilicu, koju su nazvali po Ćirilu.
Tako je slovenska pismenost i hriščanska vera, delom severne Panonije i delom južnog dela Ohrida stigla u Srbiji. Puno Srba, pre svega vladari i vlastela su poverovali u Hrista. To se smatra krštenjem Srbije.
Rusi, Ukrajinci, Bugari, Makedonci, Slovaci i Česi dan svetih Ćirila i Metodija obeležavaju kao kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture. Kod pravoslavnih naroda se obeležava 24.maja svake godine, dok se kod Slovaka i Čeha obeležava 5.jula.
Savet Evrope prihavtio je 2021. godine da uvrsti Rutu Svetog Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope. U ovu kulturnu rutu Svetog Ćirila i Metodija ne ulazi samo ono što je direktno vezano za braću već i njihovo nasleđe u Srbiji, poput nekih važnijih mesta. Na prvom mestu Sirmijum (Sremska Mitrovica), Saborna ckrva sa zgradom Srpske patrijaršije i Muzej Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, Sremski Karlovci, pravoslavni i fruškogorski manastiri na Kosovu.
