fbpx
13.9 C
Vranje
ponedeljak, 20.09.2021

Dali smo srce i dušu za “Nečistu krv”, nismo mogli da snimamo u Vranju

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo “zakrpi”

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni “strani plaćenici” i “budale”

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Sanja Petrov
Sanja Petrov
Izvršna urednica. U novinarstvu od 2011. godine. U slobodno vreme bavi se pevanjem.

Iza filma Nečista krv – greh predaka i serije koja će uslediti na RTS-u od decembra, stoji produkcijska kuća This and That, poznata po uspešnim projektima kao što su Dnevnik Diane BudisavljevićJutro će promeniti sve, KlanPorodica i dr. Ekipa se prihvatila posla da nakon četvrt veka ekranizuje likove Bore Stankovića, po scenariju koji je za TV seriju napisao Voja Nanović još ’70-ih godina, a producentkinja ovog projekta Snežana van Houwelingen, za portal Slobodna reč govori o prvim reakcijama na film, zašto je pomišljala da i “njima nije suđeno”, zbog čega nije bilo moguće snimati u Vranju, “divljem istoku”…

Slobodna reč: Stanković i njegovi likovi se zahvaljujući ovom filmu i seriji koja će se prikazivati na RTS-u, na “velika vrata” vraćaju na scenu. Iako je živeo i stvarao u Beogradu, Borin kult u Vranju je intenzivno negovan decenijama, smatra se večitim ambasadorom ovog grada, njegov lik je svuda. Da li i šta očekujete od “suda” vranjske javnosti, među prvim reakcijama su bile one zbog izjave da on “nije sa juga Srbije”?

Snežana van Houwelingen: Ta izjava je izvučena iz konteksta i veoma mi je žao što je tako ispalo. Na konferenciji za štampu je Milutin objašnjavao da je Bora veći deo života proveo i stvarao u Beogradu i da je sva dela stvarao po sećanju iz priča njegove babe Zlate, jer vreme koje on opisuje u svojim delima obuhvata i vreme pre njegovog rođenja i života u Vranju. Na tu konstataciju se Bjelogrlić nadovezao – da je iznenađen da Bora najveći deo svog života nije živeo i stvarao u Vranju iako su sva njegova dela vezana za Vranje i jug Srbije i kao takva je izvučena iz jednog običnog i normalnog konteksta i stavljena u drugi neprikladan i pomalo maliciozan kontekst.

Sto se tiče premijere i daljeg prikazivanja u Vranju, svi smo imali veliku tremu, upravo iz razloga koji ste naveli – da se Bora Stanković smatra večitim ambasadorom Vranja. Imala sam priliku i da vidim neke kritike na račun snimanja u Beogradu, a ne i u Vranju i sl, i potpuno razumem Vranjance kojima nije jasno zašto nismo snimali u Vranju.

Ja sam sa velikim delom moje ekipe tokom 2019. godine provela tri meseca u Vranju snimajući jedan drugi film. Bilo mi je jako lepo i zanimljivo da osetim duh i centralnih i perifernih delova Vranja i praktično obiđem sve lokacije, međutim, zahtevnost filmske produkcije podrazumeva da morate imati eksterijerne objekte iz 19. veka u rasponu od 360 stepeni za akcione i druge scene, da enterijeri u kojima se odvijaju scene sa 10 i vise glumaca moraju da budu mnogo većih razmera od npr. orginalne Baba Zlatine kuće iz tog perioda, da u njih može da stane glomazna tehnika i ekipa iza kamere i sl. To su sve neki tehnički preduslovi zbog kojih je bilo neophodno da se objekti grade.

Na snimanju ovog filma u jako teškim uslovima epidemije smo ostavili srce i dušu, i svakoj odluci smo, bila ona vezana za jezik i dijalekt, izbor glumaca ili scenografiju i kostime, pristupali veoma analitično, odgovorno i najbolje što smo mogli i umeli, čistog srca i sa najboljim namerama u datim okolnostima i finansijskim mogućnostima. Svesni nacionalnog blaga koje smo imali u rukama, dali smo sve od sebe da opravdamo poverenje koje nam je dato. Nadam se da će se trud koji smo uložili videti i isplatiti i da će Borine priče uspeti preko velikog platna i malih ekrana da pređu granice naše zemlje i dođu do ljudi koji nisu imali priliku da se sretnu sa Borinim orginalnim delima.

SR: Ne računajući dokumentarnu dramu “Bora pod okupacijom” (RTS, 2007.), Stanković je poslednji put ekranizovan pre četvrt veka. Prethodne ekranizacije publika najčešće vezuje za muziku, folkor, vranjski melos, te stvari su manje-više i bile u fokusu autorskih ekipa. Šta je bio glavni razlog da se This and That prihvati ovog, kao što ste i sami prethodno rekli, najvećeg i najzahtevnijeg projekta do sada, i kako izbeći tu “zamku” vezivanja Borinih likova za folklor?

SvH: Glavni razlog je bio kvalitet i savremenost scenarija Vojislava Nanovića uprkos tome što je on taj scenario napisao pre 45 godina. Bora Stanković je nesumnjivo jedan od naših najvećih pisaca i velika je isnpiracija mnogim umetnicima, ali je Vojina adaptacija bila toliko izuzetna, ne samo u zanatskom smislu da ste iz scenarija odmah mogli da vidite izmontiran film, već je taj scenario toliko aktuelan na mnogim nivoima koji i danas muče naše društvo. Na mene, kao ženu producenta, su poseban utisak ostavili ženski likovi. Te žene su bez ozbira na njihov nezavidan položaj veoma hrabre i borbene, sto u domaćoj kinematografiji nije tako čest slučaj. Tako da su ti atipični ženski likovi bili druga najvažnija stvar koja me je vezala sa ovaj film.

SR: Da li je postavljanje filma u kontekst vesterna bila namera od samog početka ili se to izrodilo tokom produkcije? Da li je Vranje u filmu i seriji urbano ili ruralno?

SvH: To je apsolutno bila namera i rediteljska koncepcija Milutina Petrovića. Vodili smo se time da je “divlji istok”, odnosno, kako je nastao Balkan nakon osobađanja od Otomanskog carstva zapravo podjednako uzbudljiva priča kao i Divlji zapad. Vranje u našem filmu ima i urbanog i ruralnog. Mada pratimo porodicu bogatog i uglednog trgovca Hadži Trifuna, možda je veći akcenat na urbanim likovima 19. veka, ali su tu i likovi raznih sluga i služavki i ceo jedan društveni kontekst tog vremena koji je, kao i danas, zastupljen u celoj našoj Srbiji i urbanoj i ruralnoj.

SR: Ko je koga “pronašao”, scenario Vojislava Nanovića vas, ili vi scenario? Star je nekoliko decenija, koje su adaptacije bile neophodne? Da li je originalni scenario za ovu porodičnu sagu pisan na književnom jeziku ili na dijalektu?

SvH: Iako smo pronašli scenario, projekat je definitivno pronašao nas i na neki način nama bio suđen. Jako dugo je trajalo finansiranje i do samog kraja je bilo neizvesno. Čak sam u nekim trenucima i pomišljala da je sasvim u redu i ako ne uspemo da ga realizujemo, jer posle 45 godina i mnogobrojnih pokušaja naših kolega da ga snime, pomišljala sam da možda ni nama nije suđeno.

Međutim, ispostavilo se da ipak jeste, i da su korona, vanredno stanje koje je pomerilo početak snimanja doprineli da mi sasvim slučajno nakon dvomesečne pauze počnemo snimanje 12. avgusta, baš na rođendan Vojislava Nanovića. Tada smo bili skloni da verujemo da postoji neki viši razlog i da je baš nama ukazano ogromno poverenje i zadatak i da moramo da budemo na visini zadatka više nego na bilo kom drugom projektu do sada. Orginalni scenario je pisan na književnom jeziku, ali protkan arhaičnim rečima i izrazima, baš kao što je i sada u filmu.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -

Poslednji članci

Trajković: Nastavnici nisu dovoljno edukovani za rad sa LGBT+ đacima

Vršnjačko nasilje, kvirfobija i način na koje iskustvo mladih LGBT+ ljudi u školama može da bude poboljšano, bile su neke od tema panela "Razgovori...

Novi zakon o policiji ugrožava prava građana, upozorava civilni sektor

BEOGRAD- Ukoliko novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima bude usvojen u trenutnoj formi dostignuti nivo ljudskih prava, između ostalog i pravo na slobodu govora...

Kombinovana nastava na teritoriji 45 opština i gradova

BEOGRAD/VRANJE - Od ponedeljka, 20. septembra kombinovana nastava primenjivaće se u sedmom i osmom razredu osnovnih škola u devet loklanih samouprava i u srednjim...

Noizz: LGBT+ osobe slobodno žive samo u Novom Sadu i Beogradu

BEOGRAD - Pre 20 godina prvi put je organizovana Parada ponosa, a mržnja i netrpeljivost je i dalje tema broj jedan protiv koje se...

U Vranju preminule još tri osobe, na kiseoniku 62 obolela

VRANJE - U poslednja 24 sata su od posledica zaražavanja virusom COVID-19 preminula još 3 pacijenta vranjskih Kovid bolnica, saopšteno je jutros iz ZC...

Budite odgovori prema sebi i drugima!

ВАКЦИНИШИТЕ СЕ! 💉

Društvena odgovornost će nas izvući iz pandemije. Ne širite neproverene informacije!