VRANJE / BEOGRAD – Dok zvanični izveštaji kažu da je u Vranju vazduh nezagađen, i nalazi se u „prvoj kategoriji“ (čist vazduh), u gradu se još uvek sistemski ne meri koncentracija takozvanih „PM čestica“, najčešćih zagađivača u urbanim sredinama. Stručnjaci upozoravaju da one mogu sadržati kancerogene materije, dovesti do srčanih i malignih oboljenja, ali i veće smrtnosti od virusa COVID-19.
Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine Vlade Srbije za 2019. godinu kaže da je Vranje svrstano u prvu kategoriju po kvalitetu vazduha. Isto je i sa poslednjim izveštajem lokalnog Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) za oktobar 2020. godine.
Monitoring kvaliteta vazduha u gradu vrši pomenuti ZZJZ na dva merna mesta – u samom krugu Zdravstvenog centra i kod Osnovne škole Svetozar Marković. U pitanju je sistematsko dnevno merenje osnovnih materija: sumpor-dioksida, čađi i azot-dioksida, kao i analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. Monitoring je pokazao da je samo jednom u oktobru vazduh bio zagađen:
„Na mernom mestu u ZZJZ u Vranju, 1 dan je izmerena koncentracija čađi (59 µg/m³), preko maksimalno dozvoljene vrednosti imisije (50 µg/m³ dnevno)“ – navodi se u izveštaju ZZJZ Vranje za oktobar.
Zagađenost se ne meri – Vazduh je čist
Sagovornici portala Slobodna reč iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI (Renewables and Environmental Regulatory Institute) ističu da je za pravu sliku o zagađenosti vazduha u urbanim sredinama neophodno i merenje koncentracije čestičnog zagađenja, odnosno koncentracije najčešćih zagađivača u urbanim sredinama, takozvanih PM10 i PM2,5 koje se u Vranju ne mere.
Iz Insituta RERI podsećaju da je prema najnovijem izveštaju Stanje globalnog vazduha 2020 zagađenost vazduha četvrti vodeći faktor rizika za prevremenu smrt, čineći skoro 12 odsto svih smrtnih slučajeva.
U Srbiji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, usled izloženosti prekomernoj koncentraciji PM2,5 čestica, prevremena smrt zadesila je 3.585 stanovnika Srbije – upozorava RERI tim.
Prema navodima SZO, ove čestice zbog svoje veličine predstavljaju veliku opasnost po zdravlje, jer se dugo zadržavaju u vazduhu i mogu prodreti do krvotoka i pluća, gde izazivaju velike zdravstvene probleme, dodaju. Prema rečima RERI tima, postoje jasni dokazi efekata kratkotrajne izloženosti respiratornih organa PM10 česticama, sa respiratornim i kardiovaskularnim posledicama, a u pogledu smrtnosti, usled dugotrajne izloženosti, PM2.5 predstavljaju veći faktor rizika. Kao glavni emiteri PM čestica prepoznate su termoelektrane, toplane i individualna ložišta.
Zašto su PM čestice „tihi ubica“
Kako za portal Slobodna reč objašnjava doktor fizičke hemije i profesorka Univerziteta Singidunum prof. dr Svetlana Stanišić, zagađujuće materije u vazduhu mogu biti gasovi ili čestice, koje se označavaju sa „PM“. U zavisnosti od toga koliki je prečnik čestica, „razlikujemo one manje (PM2,5) ili veće (PM10). Kako kaže, ove čestice, između ostalog, sadrže i kancerogene materije.
Ističe da dugoročna izloženost česticama dovodi do kardiovaskularnih i malignih bolesti, ubrzava proces nakupljanja masti u krvnim sudovima i povećava sistematsku zapaljensku reakciju.
To praktično znači da zagađenje vazduha ne utiče samo na plućne bolesti, kao što bi većina ljudi pomislila već doprinosi srčanim i moždanim udarima, oboljevanju od raka kao i pogoršanju stanja kod dijabetičara – objašnjava prof. dr Stanišić.
Zagađenje vazduha i veća smrtnost od virusa COVID-19
Stanišić dodaje da postoje izvori zagađenja koji su aktivni tokom cele godine, ali da je od oktobra do marta koncentracija čestica u vazduhu najveća, zbog grejanja i meteoroloških uslova. Ističe da je veća smrtnost u februaru i martu između ostalog i posledica udisanja zagađenog vazduha.
„Pokazalo se takođe da zagađenje vazduha preko povećanja sistematske zapaljenske reakcije doprinosi i većoj smrtnosti od korone“ – dodaje prof. dr Stanišić.
U vazduhu se osim čestica nalaze i gasovi, koji mogu da izazovu napad astme i probleme sa disanjem kod hroničnih bolesnika.
Merne stanice hitno potrebne i „skupe“
Pomenuti izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2019. godinu pokazuje i da je vazduh bio „prekomerno zagađen“ u Beogradu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću, Pančevu, Novom Sadu, Užicu, Boru, Valjevu, Kraljevu i Subotici. Po ovom izveštaju, Vranje je „na bezbednom“ ali su istraživači Beogradske otvorene škole (BOŠ) nedavno upozorili da je vazduh i dalje nezagađen u sredinama gde se i ne meri adekvatno, kao što je slučaj u Vranju.
„Ono što je primetno jeste da se, od stanica na kojima je vazduh ocenjen kao čist, na 12 ne meri koncentracija PM10 čestica, dok se koncentracija PM2.5 čestica ne meri na 17 stanica“ – upozorili su iz BOŠ.
Iz instituta RERI ističu da se monitoring kvaliteta vazduha, kako bi rezultati bili validni, mora vršiti u okviru državne mreže, odnosno mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine i lokalnih mernih stanica, poput dve ZZJZ u Vranju. Nabavka automatske merne stanice zahteva značajnija finansijska sredstva.
Gradski većnik: Praćenje PM2.5 i PM10 čestica kad se steknu uslovi
Redakcija portala Slobodna reč kontaktirala je člana Gradskog većau Vranju Slavoljuba Stojmenovića, koji je, između ostalog zadužen i za zaštitu životne sredine. Prema njegovim rečima, budžetom Grada Vranja za 2021. godinu predviđeno je 19.100.000 dinara za zaštitu životne sredine, a nešto više od polovine – 10 miliona dinara, je predviđeno za ozelenjavanje javnih površina. U okviru „specijalizovanih usluga“ vršiće se, kao i do sada, kontrola kvaliteta vazduha, praćenje buke u Vranju i kontrola alergopolena u vazduhu.
„U planu je da se proširi broj mernih mesta i broj parametara za praćenje kvaliteta vazduha, odnosno praćenje PM2.5 i PM10 čestica, kada se za to steknu uslovi“- dodaje Stojmenović.
Automatska merna stanica košta oko 10.000 evra i više, jeftinije su one koje mere osnovne parametre poput sumpor-dioksida, azot-dioksida, čađi i PM10, dok one za merenje PM2.5 čestica znaju biti i skuplje, objašnjavaju iz Instituta RERI i dodaju da je od same merne stanice skuplje održavanje, zbog čega ih i ima jako malo. Pored toga, automatska merna stanica mora da radi minimum 90 odsto vremena, kako bi imala relevantnu pokrivenost podataka – odnosno pružala relevantne podatke o kvalitetu vazduha.
Nova metrika Agencije – Nekad „zagađen“ sada „prihvatljiv“
Vazduh će u Vranju biti još čistiji, i još manje zagađeniji, zbog nove metrike koju je uvela pomenuta državna Agencija za zaštitu životne sredine. Stručnjaci i mediji su početkom meseca upozorili da je Agencija „bez najave i objašnjenja u javnosti, promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha“ na taj način da se vazduh koji je, na primer, do sada bio ocenjivan kao ‘zagađen’, od sada ocenjuje kao ‘prihvatljiv'“. RERI i BOŠ su reagovali tražeći od Agencije objašnjenje o promeni kriterijuma i upozorili su da su novi kriterijumi „daleko ispod kriterijuma“ Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Pomerene su gornje granice za količinu štetnih čestica pa je sada i vazduh koji sadrži preko 40 μg/m3 PM 2.5 čestica „prihvatljiv“.
