BEOGRAD – Većina građana loše ocenjuje funkcionisanje demokratije u Srbiji, a tek njih 25 odsto pozitivno, istovremeno raste poverenje građana u organizacije civilnog društva, navodi se istraživanju posmatračke misije Crta. Skoro 50 odsto ispitanika smatra da civilni sektor štiti javni interes, dok je pre desetak godina tek trećina građana imala takav stav.
Prema istraživanju, rad skupštine Srbije pozitivno je ocenilo 21 odsto ispitanika, navedeno je u istraživanju „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2022“ koje je Crta predstavila povodom Međunarodnog dana organizacija civilnog društva.
Oko polovine punoletne populacije veruje da je demokratija najbolji oblik uređenja za Srbiju, a sličan je i broj onih koji misle da nam je potreban jak lider koga bismo svi slušali.
U poslednjoj deceniji stabilno raste broj građana po čijem mišljenju je demokratsko uređenje, uprkos svim nedostacima, najbolja opcija za Srbiju.
Većina vidi politiku kao prostor za aktivno uključivanje građana, što ukazuje na značajan
potencijal participativne demokratije. Ipak, ograničenja se ogledaju u skromnom broju građana 31 odsto koji veruju u mogućnost promena u društvu, kao i u svega 15 odsto onih koji procenjuju da bi lično mogli da se angažuju u politici.
Vukosava Crnjanski, direktorka Crte navodi da je spremnost građana da se uključe u društvene procese i da se bore za ostvarivanje svojih prava i zaštitu javnog interesa važan pokazatelj zdravlja jedne demokratije.
– „Svedoci smo da mnoge lokalne inicijative uporno dokazuju da građani imaju moć. U situaciji u kojoj zakoni često ostaju mrtvo slovo na papiru jer ih nadležne institucije ne sprovode dosledno, u kojoj se medijskim manipulacijama relativizuje javni interes, a javnost ispunjava konfuzijom, ne možemo olako da sudimo građanima zbog
nedovoljno visokog nivoa participacije“ – kaže Crnjanski.
Angažovanje građana u akcijama i inicijativama na lokalnom nivou bilo je u blagom porastu do izbijanja pandemije kada se situacija promenila. Tokom 2022. godine svaki peti građanin
učestvovao je u nekoj akciji za rešavanje problema lokalne zajednice. Oni koji su se aktivirali najčešće su bili usmereni na komunalna 49 odsto i ekološka pitanja 32 odsto.
Kao razlog za neangažovanost većina navodi nedostatak vremena, a petina građana kaže da nije zainteresovana. Ipak iz godine u godinu smanjuje se broj onih koji ne veruju da se građanskim aktivizmom može nešto postići.
U pogledu konkretnih aktivnosti, najviše građana je potpisalo neku peticiju 31 odsto, na internetu je o politici diskutovalo njih 23 odsto, a 20 odsto ih je učestvovalo na protestima i demonstracijama.
Gazela Pudar Draško, direktorka Instituta za Filozofiju i društvenu teoriju navodi da imaju dosta lokalnih inicijativa i pokreta koji se udružuju i povezuju.
– „U proteklom vremenu bilo je dosta tih uspeha koji građanima daju nadu da svojim angažovanjem mogu nešto da promene“ – navela je Pudar Draško.
Istraživanje je sprovedeno u novembru 2022. godine na slučajnom i reprezentativnom uzorku za Republiku Srbiju bez Kosova i Metohije, kojim je obuhvaćeno 1026 ispitanika.
