VRANJE / BEOGRAD – Novinari portala BBC na srpskom su zbog reportaže obišli selo Vlase nadomak Vranja, a zbog stanja u ovdašnjoj zdravstvenoj stanici i činjenici da o meštanima kojih ima oko 2.000 brine samo jedan lekar, nazvali su ga „medicinskom pustinjom na jugu Srbije„.
Kako su podsetili, iako je zakonom propisano da na 1.000 stanovnika ide do tri lekara, dr Dušan Novaković gotovo tri decenije vodi računa o meštanima ovog, ali i 22 okolnih sela, koji do ove ambulante pešače i po 15 kilometara, kao deo malobrojne ekipe koju čine tehničar, dve medicinske sestre i apotekarka.
„Mesta gde nedostaju lekari, kako opšte prakse, tako i specijalisti, gde nema dovoljno medicinskih objekata ili je potrebno puno vremena da se stigne do zdravstvenih ustanova nazivaju se medicinskim pustinjama“ – navodi BBC na srpskom.
Kako se navodi u izveštaju Evropske unije „AHEAD“ (Action for Health and Equity: Addressing medical Deserts), radi se o izolovanim oblastima sa tendencijom smanjenja broja stanovnika, koje prati i nedostatak ili smanjenje broja lekara i drugih zdravstvenih radnika.
Podaci iz ovog dokumenta pokazuju da u Srbiji ima nekoliko ovakvih regiona, gde 34 doktora opšte prakse radi na 100.000 stanovnika, što je drastično manje od potrebnog broja pokazuju podaci iz ovog dokumenta.
Portal BBC na srpskom podseća da je aktuelna ministarka zdravlja Danica Grujičić najavila reforme zdravstva i povratak mladih lekara u unutrašnjost zemlja, ali da do objavljivanja teksta BBC nije dobio odgovore na pitanja o detaljima ovog plana.
Problem medicinskih pustinja uočen je i u Italiji, Moldaviji, Holandiji i Rumuniji. Jedna od preporuka u EU izveštaju za rešavanje ovog problema je angažovanje većeg broja radnika kako bi se obezbedila zamena zdravstvenog osoblja na bolovanju ili tokom odmora, čime bi pacijenti imali kontinuitet u terapiji i nezi, navodi BBC.
Na nedostatak lekara u zemlji se godinama ukazuje, a istraživanja pokazuju da zemlju napusti oko 600 lekara godišnje, najčešće zbog malih plata i loših uslova za rad, podseća BBC.
Gaza umesto zavese, kompjuter i šporet na drva
Novinari BBC-a slikovito su opisali stanje u selu i Zdravstvenoj stanici Vlase – u tekstu navode da se na velikoj livadi između drveća ukazuje zgrada sa starim krovom, odavno spremnim za renoviranje.
„Fasada je poslednji put krečena pre deset godina. Sa okvira dotrajalih prozora na zgradi zdravstvene stanice Vlase bela farba se uveliko ljušti, ali su glavna vrata sveže okrečena. U prostranoj čekaonici ponegde napuklih zidova raspoređene su četiri drvene bele klupe i nekoliko raštrkanih braon stolica. Ugašena peć na drva i kutija puna sveže isečenih cepanica u uglu ukazuju da je zima još tu, a svuda miriše na čisto“ – piše autor.
U ovoj zdravstvenoj stanici mesečno se pregleda i do hiljadu pacijenata, a karton ima deset puta više ljudi. Jedini doktor se i na jedini slobodan dan u nedelji ne odvaja od opreme, da bude spreman u slučaju da ga neko pozove, a telefon u ordinaciji ne prestaje da zvoni i kada pacijenata nema tu.
Doktor Novaković je novinarima pričao o raznim slučajevima kada je pronalazio način da pomogne ljudima.
„Jednom sam morao da se spuštam u provaliju raznim kanapima kako bih izvukao ljude koji su iz sela Vučje dolazili na pregled jer nisu imali gde drugde – troje je bilo povređeno, dvoje preminulo“ – seća se Novaković za BBC na srpskom.
Krevet za pacijente je oronuo, ali je prekriven čistim čaršavom. Mali rezervoar za vodu je pored lavaboa ako nestane tekuće, a pored stari krevet i aparat za merenje otkucaja srca, navodi autor teksta.
Ovdašnji laborant svakodnevno koristi mikroskop iz sedamdesetih godina prošlog veka, a iz tog doba je i radio na polici punoj medicinske opreme sa koje se klati katanac.
Umesto zavese, visi gaza, dodaje autor.
„Još se grejemo na stare peći, a hoćemo u 21. vek. Pisali smo mi, ali ministarstvo je izgleda zaboravilo na nas, svi zaborave na selo“ – kaže laborant za BBC.
