Seksualna orjentacija neretko je razlog da se ljudi iz manjih sredina u Srbiji kao što je Vranje presele za Beograd ili Novi Sad. Na svakodnevnom nivou su ovdašnji pripadnici LGBT+ zajednice suočeni sa nerazumevanjem sredine, oni mlađi sa nastavnicima koji su edukovani iz zastarelih udžbenika ili nisu uopšte edukovani, oni stariji sa uvredama i diskriminacijom na poslu ili u porodici. O pravima LGBT zajednice u Vranju se retko ili uopšte ne govori, čini se da ona funkcioniše u zatvorenim krugovima ili samo na aplikacijama za „dejting“, a slična je situacija sa medijskim izveštavanjem o ovoj temi. Ipak, s vremena na vreme neka vest dođe i do nacionalnih medija.
Kada je vranjski SNS kršenje prava LGBT populacije nazvao „nedopustivim“
Krajem juna 2017. godine je uoči Parade ponosa na društvenim mrežama osvanula fotografija plakata, koji je navodno iz Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Vranju, a kojim se pozivaju članovi SNS-a iz tog grada da organizovano dođu u Beograd kako bi se što „većim prisustvom pokazala podrška politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i buduće premijerke Ane Brnabić“.
Vest su iz GrO SNS brzo demantovali, rekavši da je u pitanju nečija „neslana šala“.
Tadašnji Generalni sekretar odbora Goran Đorđević rekao je da SNS Vranje nije uputio ni postavio plakat ove sadržine.
„Uz dužno poštovanje i uvažavanje prava LGTB populacije smatramo da lice ili grupa koja se bavi ovakvim neslanim šalama grubo krši i zloupotrebljavala prava LGTB populacije u političke svrhe što je nedopustivo“ – rekao je Đorđević tada za portal Infovranjske.
Saznanje da većina profesora misli da se gejevi mogu prevaspitati
Još jedna vest koja je obišla i šokirala čitaoce u celoj Srbiji je istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije koje je pokazalo da skoro 70 odsto nastavnika u Vranju misli da je homoseksualnost poremećaj i da mogu sprečiti učenike i mlade da postanu deo LGBT+ zajednice „kvalitetnim vaspitno-obrazovnim programom“.
KOMS je u okviru istraživanja „Srušimo četiri zida“ koje je rađeno 2021. godine pokušao da ispita nastavnike u osnovnim i srednjim školama, a tačno polovina svih gradskih škola je odbila da učestvuje u istraživanju.
Naknadno je objavljeno da je „zabrinjavajuća činjenica da skoro 70 odsto ispitanih nastavnika smatra da je homoseksualnost poremećaj – iako je ona zvanično uklonjena sa liste mentalnih poremećaja još 1973. godine.
„Takođe je zabrinjavajuća i činjenica da petina ispitanih nastavnika smatra da se učenici mogu sprečiti da postanu deo LGBT+ zajednice kvalitetnim vaspitno-obrazovnim programom“ – stoji u rezultatima istraživanja.
Kada je cela Srbija saznala za izbacivanje devojke iz školske predstave
Nakon teksta na portalu Slobodna reč o položaju LGBT+ zajednice u Vranju, širom Srbije i u većini nacionalnih portala je objavljena priča o srednjoškolki sa kojom smo razgovarali, a koja je tokom pohađanja srednje Medicinske škole „Izabel Emsli Haton“ bila suočena sa diskriminacijom i uvredama jer se poljubila sa devojkom.
Kako je posvedočila, vršnjaci su je isključili iz sopstvene predstave, jer su smatrali da je „bolesna“. Ona je pisala i režirala predstavu za svoju srednju školu koja je osvojila drugo mesto na takmičenju, a prilikom odlaska na probu, učenici trećeg i četvrtog razreda su joj rekli da je izbačena, jer „kao bolesna osoba više nema šta tu da traži“.
„Ispostavilo se da su videli kako se ljubim sa devojkom i to je njima bilo neprihvatljivo“ – ukazala je ona.
Pokušala je da prijavi nasilje profesorki, ali ju je nezainteresovana da reši problem uputila na direktorku škole. Direktorka joj je rekla da „ne brine i da će se to srediti“, te da su se učenici „sigurno šalili“.
„Ne odričem se Vranja“ i dugine boje šetalištem
Za razliku od ovogodišnjih događaja koji se održavaju na teritoriji Beograda, sa idejom da se pokaže da se borba za prava LGBT+ osoba ne vodi samo u Beogradu, već i u drugim gradovima širom zemlje, u septembru 2019. godine je u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava Srbijom prošao Prajd karavan, koji nije zaobišao ni Vranje.
Tada se šetalištem u glavnoj ulici vijorila zastava duginih boja, bez zabeleženih incidenata.
Izjava koordinatora Kancelarije za mlade o potrebi da se radi na položaju LGBT mladih u Vranju
Koordinator vranjske Kancelarije za mlade Luka Trajković je nedavno u razgovoru sa novinarkom portala Slobodna reč povodom Međunarodnog dana mladih, upitan o istraživanju o položaju LGBT+ mladih u Vranju rekao da „da ima želju da učini nešto po tom pitanju i da Kancelarija podržava sve mlade bez obzira na različitosti među njima“, ali da do sada nisu imali tribine sa fokusom na ovu kategoriju mladih i pored namere zbog „osetljivosti teme u ovoj sredini“.
„Najveći problem je pronalazak ljudi koji bi radili sa mladima na edukaciji i razbijanju predrasuda“ – rekao je Trajković i dodao da će se potruditi da u narednom periodu nađe način da se održi radionica na ovu temu.
